Nesporazum II

V POGLAVLJE

Dante

Za sve ove godine moja je majka u ovu kuću ušla svega dva puta. Jednom ubrzo nakon što sam se uselio više da vidi kuću i kada je moja sestra dovodila mog sestrića Metjua da ga upoznam. Mnogo je toga što joj nisam oprostio i što nosim na duši. Susret sa njom budi mi anksioznost i koliko bih voleo da je Daria pored mene, toliko mi je i drago da će bar ona izbeći otrovne strelice koja će padati u njenom smeru čim bude prešla ovaj prag, jer znam da je to povod njene posete. Dino je zalajao dok se još automobil približavao. Nikada nije bio tako neprijateljski raspoložen pomislio sam i gledao u njega blagim osmehom sećajući se kako je na Dariu reagovao. Psi znaju, oni prepoznaju dobre ljude, kao i loše. Pomazio sam ga da ga smirim.

-„Dobro je dečko, ovo ću moći i sam da rešim."

Gospođa Meri Džonson je istupila iz automobila sa naočarama za sunce, uzidgnute glave i držanja dostojnog španske kraljice, gledajući okolo ispod oka kao da je sve ispod njenog nivoa. Verujem da i jeste s' obzirom na to da je sve što je u životu radila trčala za nivoom kome niko ne bi mogao prići. Ledena kraljica lično.

-„Majko?", naklonio sam se ironično isped nje,na šta je zakolutala očima, a onda me takoreći robotski primila u zagrljaj.

-„Da, majka, iako si mi tu titulu uskratio...a gde je ta famozna gospođa?"

Morao sam da okrenem igru i sprečim je u novom napadu...pa bar da je malo izbacim iz koloseka i oslabim.

-„Gospođa?", pitao sam sa čuđenjem.

-„Pa, tvoja...supruga", rekla je to sa gađenjem kao da je nedostojna da nosi takvu titulu.

-„Oh, ali ja nisam ni jednog trenutka rekao da je u pitanju gospođa...", pokušavao sam da ostanem smrtno ozbiljan dok mi se srce smejalo na njeno lice koje je u trenu pobelelo. Sa raširenom rukom na grudima i razgolačenim očima, pokušavala je da dođe sebi.

-„Moliiiim?"

-„Pa da, rekao sam da sam se oženio, ne i sa kim...nisam ni stigao da ti kažem jer si ti počela da pljuješ po osobi koju i ne poznaješ, tako da nisi ni čula kada sam rekao da je u pitanju muškarac!" Tako mi je žao što se ovoga nisam setio ranije doveo bih nekoga da mi odglumi partnera ili bih barem instalirao kameru da joj mogu ovo lice snimiti jer vredi svake pare da se mogu kasnije smejati.

-„Dante, ti se šališ sa mnom zar ne?"

-„Ni najmanje, majko, zar je tako nešto moguće?" moj sarkazam bio je sve jači.

Uhvatila se za glavu glumeći nesvesticu, ali to kod mene nije prolazilo suviše sam puta gledao taj uvežbani nastup. Verujem da sam talenat za glumu verovatno od nje i nasledio, nažalost. Ja sam barem svoj unovčio na pošten način, birajući to kao zanimanje. Ona je svojim manipilirla nama. I svim drugim muškarcima koje je šetala kao štenad na povocu. Zato sam stajao pored sa rukama u džepovima. Kada je uvidela da ne pali, reagovala je.

-„Donesi mi vodu, pobogu, da popijem lek za smirenje", nastavio sam u istom ritmu

-„Odmah, majko", otišao sam do kuhinje i iskoristio priliku dok sam tamo da pustim osmeh van, a onda se vrato u isti mod kada sam joj prišao.

„Izvoli, majko."

-„Ooo prestani molim te da se ponašaš tako kao balter na engleskom dvoru iz osamnaestog veka!" Stavio sam ruku preko ustiju kako bih sakrio osmeh koji više nisam mogao da zadržim. Dobrano je iznervirana i drago mi je da sam joj osujetio planove da ona mene pobedi prva. Elegantno sam prešao nasuprot nje, seo u fotelju prekrstivši noge i isprepletavši prste na rukama pred sobom. Zauzeo sam taj položaj refleksno, ali kada razmislim govor tela mi je baš u skladu sa situacijom. Potpuno zatvoren za osobu preko puta. Ne želim da učestvujem u ovom razgovoru.