Mrzi me da bih te mrzela

6

Lenka je bila uporna u svojoj odluci da doručkuje s njim svako jutro, a Strahinja se polako navikavao na tu rutinu. Ovoga puta, kada je stigao ispred njene zgrade  sa sobom je donijela poslasticu koju sama najbolje pravi - domaću pitu sa sirom, koju je ispekla prošle večeri.

Strahinja ju je dočekao na istom mjestu kao i juče, s rukama prekrštenim preko grudi i blagim osmijehom na licu dok uziva u jutarnjem suncu kao da mu je ocajnicki hvalilo.

-"Opet ti", rekla je s osmijehom, prilazeći mu dok je pridržavala kesu s pitom.

-"Opet ja", odgovorio je s blagim smiješkom... Otvarajuci joj vrata od auta bas kao i juce.

-"Ovo je doručak za nas."

Lenka je pažljivo izvadila pitu iz kesice i pružila mu komad. Samo da bude sigurna da ce i on doruckovati. Nekako imala je u glavi Luku koji je brinio o svom prijatelju jer trenira, malo spava i jede jedino ako stigne.

-"Nadam se da ti se sviđa. Rekli su mi da je ovo jedna od tvojih omiljenih poslastica, a jedna od onih koje najbolje pravim" rekla je s osmijehom dok posmatra kako uziva u zalogaju.

Strahinja ju je pogledao s iznenađenjem. Nije ni sam ocekivao da Lenka zna bilo sta da sprema, djeluje kao neka njezna cura koja nije vjesta u kuhinji.

-"Zar si ovo sama napravila?"

-"Da, jesam. Nadam se da je dobra."

Strahinja je uzeo jos koji zalogaj pite i blago klimnuo glavom.

-"Fantastično je. Hvala ti ali ne bi trebalo da se mucis. Nisam probirljiv"

-" nisi jer jedva da jedes..."

Njihov razgovor je  teko, ali su oboje bili iznenađeni koliko su se ugodno osjećali jedno pored drugog jer ranije nista slicno nije moglo ni da se zamisli, a kamoli da se zapravo dogodi.

Kasnije tog dana, Strahinja je predložio da zajedno ručaju u njegovom omiljenom restoranu.

Vec su njene koleginice dobile ideju o tome da je nasla novog 10 puta boljeg frajera i pored toga sto je uporno pricala da je on samo jako dobar drug njenog decka. Vise kao brat!

Dok su razgovarali, shvatili su koliko imaju zajedničkih interesovanja za neke tako uobucajene teme po pitanju hrane, vremena i muzike. Strahinja je pričao o svojim putovanjima i arhitekturi u kojoj je bio najbolji, dok je Lenka dijelila svoje priče o novinarskim istraživanjima i reportažama.

- "Zapravo, uvek sam bio ljubitelj tvojih reportaža", priznao je Strahinja po prvi put na glas.

-"Tvoj način pisanja je tako živopisan i inspirativan. Volim da procitam i isjecke u novinama koje ti uredjujes jer nekako djeluju iskreno."

Lenka je osjećala toplinu u srcu dok je slušala njegove riječi. "Hvala ti, to mi mnogo znači. Nikada nisam znala da će neko poput tebe pažljivo pratiti moj rad. Nisam nikada ni pomislila da si procitao bilo sta sto san napisala"

Nije mogla da sakrije iznenadjenje koje je samo tako jasno stavilo doznanja da postoji cak i njemu.  Ni Luka nikada nije citao njene reportaze, jedva da je znao i ime novina za koje pise

vrijeme je prolazilo brzo, toliko brzo da nije ni shvatila da je Luka nazvao.nije ni gledala telefon, a Strahinja naizgled dosadni  umisljeni momak bio je najprijatnije drustvo koje je imala do sada. Drugi bi joj rekli da je dosadna, ali on? Pa on je znao njene reportaze i  sam je terao da prica o poslu slusajuci i prateci  pomno  njenu ljubav prema novinarstvu.

Dok su izlazili iz restorana, Strahinja ju je pogledao s blagim osmijehom na licu kad god bi mogai.

-"Hvala ti na divnom ručku, Leno. Nadam se da ti se dopao izbor hrane"

Lenka je osjetila kako joj srce brže kuca dok je gledala u njegove tajnovite oči. Kao da je hteo da joj nesto prizna, ne u vezi sebe... nista sto se tice njega ali nije znalasta sta.

"Da, zaista je bilo sjajno", rekla je tiho, dok su se njihovi pogledi sreli u jednom trenutku. On je svoje oci skrenuo u stranu  te joj otvorio vrata auta. Jedva da su progovorili dvije rijeci jedno sa drugim i opet ona ista rezervisanost podigla je zid izmedju njih. Nije zeleo da osjeti ono sto je on osjetio tokom par sati koji su prosli brzinom svetlosti