Mrzi me da bih te mrzela

22

Jedva ga je natjerala da jede, a kada mu kazem da ne mora na posao osmijeh mu zaigra preko lica.

-"Sta mislis o ideji da ostanes ovde kod mene?"

Jeza je prodje cijelim  tijelom, srce joj zalupa kao ludo... 

-" hoces li da zivimo zajedno?"

Ponovio je tiho, nesigurno... Vidjeti ga takvog  bilo je cudno jer on nikada nije bio takav, nesiguran. 

-" Sad?"

-" Glupo je pitanje"

Mirno je rekao okrecuci se nazad ka stolu.

-" Luka te zna godinama i nisi htela da zivite zajedno. Ja sam se malo zaleteo... Nisam mislio da ce mi ikada biti  tako lijepo dok grlim nekog u svom krevetu. Tebi treba vremena za sve i necu da zurim"

-" a meni trebaju neke stvari iz stana za pocetak, ako mozes danas posle tvog posla da odemo"

Rasirio je oci za 2 broja privlaceci me sebi

-" stvarnooo!?"

-" stvarno hocu..."

Poljubio me je preko stola veselo hvatajuci kljuceve.

-" Idemo po tvoje stvari odmah, sve cemo preseliti"

-" Necemo sve"

Za tren se smirio

-" Dobro, polako cemo... samo... tolike godine sam izgubio cekajuci te, nesvjesan da cekam tebe"

-"  Luka ce mozda shvatiti, a vi djelite isti posao. Znam da ce to biti tesko za tebe..."

Prislonio se na moje grudi i  zatvorio oci.

-" Znam  da ce  se nase prijateljstvo zavrsiti..."

Bio je iskren prema sebi.

-" ali ja te volim... ovo izmedju nas od pocetka nije  bas..."

-" normalno"

Dopunim ga

-" da, ali mozda da sam prisao pre Luke sada bi sve bilo drugacije... sada zelim sve svoje vrijeme da budem tu sa tobom i da nadoknadim. Luka ce saznati, a ja moram naci drugu firmu jer ne mogu dati otkaz svom najboljem prijatelju jer sam se zaljubio u njegovu curu"

-" razumem sve, ali Luka je taj koji je zanemario sve i spojio nas dvoje. Da je znao da ce par susreta i normalnih razgovora naterati oboje da pokvarimo kocnice ne bi nas pustio jedno pored drugog. Ne bi me varao i napravio dete drugoj. Sve u vezi njega je manje vazno, ne  boli me pomisao na to jer sam probudila silne emocije  prema tebi koje su spavale duboko u meni"

Tog dana spakovala je neke stvoje preko potrebne stvari, te joj Strahinja oslobodi prostor za njih osjecajuci da ce puci od kolicine srece koju je imao.  Prigrlio je oko struka i uzivao u mirisu njene kose kada se zvono na telefonu oglasi.

-" Moram se javiti"

-" hajde"

-" ne odvaja mi se od tebe"

Kada pogleda u telefon, pogledao je i u lenku

-" Luka.."

Mirno je rekao te se javi

-" Luka?"

-" Strahinja... tvoje kritike su urodile plodom."

Zakukao je, a cujem u glasu da je van sebe

-" sta se desava?"

-" moje svrljanje mi je unistilo zivot. Molim te dodji do mene"

Lena je klimnula glavom da ne odbijem, i pored toga sto ne mogu da ga gledam u oci zbog svega ja pristanem

-" dobro doci cu za pola sata"

-" molim te pozuri sve cu ti ispricati. Unisten sam brate, a bez Lenke mi nema srece u zivotu"

Prekinuo je poziv te pogledao u mene duboko udahne vazduh i poljubi me

-"Idem do Luke," rekao je tiho, okrećući se prema kljucevima od auta. "Hoćeš li ostati ovdje  ili...?"

-" hocu, pozvala bih Ivana ako ti to ne smeta"

-" ne smeta, brzo cu se vratiti"