Mrzi me da bih te mrzela

27

U mracnom dvoristu bolnice Lenka je po prvi put prihvatila cigaretu. Povlacila je dim u svoja pluca povremeno se giseci u dimu... ko zna koji sat za redom u tisini bolnice sjedi cekajuci vijesti o Strahinji. Plakala je iznova i iznova kada se suze nakupe.

-" ja sam ga uvukla u ovo, ja sam ga uvukla u pakao. Ako umre ja sam kriva"

-" nece umreti Lenka, Strahinja nece umrijeti"

Njegovi roditelji, koji godinama nemaju kontakt sa njim plakali su na hodniku optuzivajuci Lenku za  Strahinjino stanje.

-" necu otici iz bolnice, ja sam njegova devojka i ne mozete me natjerati da odem! Godinama vec niste zvali svog sina i sad magicno dodjete da me odvojite od njega!"

Rekla je odsecno kada je na vratima bolnice pokusaju zaustaviti da udje.

-" Gospodjice Lenka?"

Nije uspjela dodji do rasprave sa njim jer je doktor izasao iza ugla gledajuci u nju.

-" da ja sam"

-" Vas decko je budan, dobro je i trazi vas  da udjete... noz je otisao duboko ali mu nije nastetio"

-" Hvala puno, hvala puno"

Potrcala je ka sobi, a za njom i njegovi roditelji.

-"Dobro si, dobro si..."

Jecala je njezno dodirujuci njegovu ruku, dok on tom rukom obrise njene suze.

-"jako sam se prepala, jako sam se prepala"

-" Dobro sam ljubavi ne placi. Ne zelim suze na tvom licu da gledam."

-" izvini sto sam te uvukla u ovo, nisam zeljela da do toga dodje"

-" znam zivote moj, znam... proslo je da li si to dobro"

-" jesam, ali pusti mene. Doktor je rekao da ce te boljeti  par dana dok rana zarasta."

-" Znaci li to da ces me ti maziti i ljubiti par dana?"

-" da to znaci da cemo ostati jos par dana ovde dok ne ozdravis. A onda idemo daleko  da te volim dok sam ziva"

Silno ie hteo da je poljubi ali ga je bol prerezivala svakim pokretom. I uzivao bi  u ovom momentu da nije cuo glas svojih roditelja.

-" Danka i Petar su tu?"

-" da, ovaj... znam da ne zelis  da ih vidis"

Danka se svadjala sa obezbedjenjem da  je ona majka i  da treba da udje.

-"  Hvala, ali znam ih nece otici dok ne udju"

****

Nije zeljela da se mjesa, njegovi roditelji joj se nisu dopadali. Ali nije htela nista da kaze. Strahinja je jasno stavio doznanja da ja nisam kriva. To je LAZ jer sve ovo je i moja krivica ali bio je jasan da ako ne postuju mene ne mogu ni da budu tu.

-" Mi se selimo cim rana zaraste. Zivcemo zajedno"

Klimnula sam glavom svjesna da jedva cekam da odemo i da se nikada vise ne vratimo.

-"   Ona je bila Lukina devojka sine, kad je njega prevarila kako ce tek tebe"

Da je mogao rodjenu majku bi istjerao sam licno.

-" Ona je moj izbor, a moj izbor nije bilo ko! Ovo ste uradili i za Milicu, da bi vam sin zavrsio falultet u roku odvojili ste me misleci da sam mlad i da nisam zreo! Volim po drugi put vise nego ikada i zato zamolicu vas da moju srecu ostavite na miri jer sam je nasao... sjedi pored mene!"

Koliko je mogao njegiva ruka stegla je moju, a ono sto nisam nikada dobila ni od Luke bila je ta zastita pred svima. Kome da zahvali na tome sto je konacno shvatila sta je ljubav?

-" Biras zenu, a ne roditelje oba puta!?"

-" nista vam ne dugujem osim postovanja imate ga cim jos uvijek stojite ovde  cak i pored toga sto pokusavate da indirektno uvredite moju devojku."

Nisu mu mogli nista reci, on nije ni zeleo da im oprosti. Dok ja stiskam rijeci u sebi, nikada ne bih uradila Strahinji nista slicno jer ni ovo nije bio plan i kada je pocelo borila sam se da ne nastavi uzaludno.