Zaboravi

1.

Otvaram velika staklena vrata i cvrsto koracam prema pultu, za kojim stoji plavusa mojih godina. Koliko mogu na prvu da primetim pristojno je obucena, pazljivo je posmatram dok idem prema njoj,  da bih je moglasto bolje proceniti. Koliko god da ne volim plavuse ova mi deluje kulturno.

- Dobar dan, dobro dosli u kompaniju Lavrovsky. Kako mogu da Vam pomognem? Prijatnim tonom me upita

-Dobar dan, imam zakazan sastanak sa gospodinom Leonidom u 11h.

- Sacekajte trenutak molim Vas. Uzela je tablet i krenula nesto da kucka,dok sam ja razgleda oko sebe. Crni zidovi, a na njima po koja crno bela fotografija hotela. Na sredini dva zlatna slova L. Unutrasnjost zgrade je savremenog izgleda i vec na prvi pogled odise luksuzom.  Plavusa me pogledala ozbiljnim pogledom.  -Izvinjavam se gospodjo Milicevic, ali gospodin Leonid je tretnutno na sastanku. Moracete malo sacekati, a za to vreme dajte mi neki vas licni dokument da skeniram. Takva su nam pravila firme. Otvorim maskicu telefona koji mi je bio u ruci i izvadim licnu kartu, koju joj pruzim. Stavlja je u neki aparat i posle par trenutaka mi vraca. - Mozete na 5. sprat, sala br. 3.

-Hvala Vam. Uputim joj ljubazan osmeh i krenem prema liftu. 

Usla sam u lift, pritisnula dugme za 5 sprat i taman kad su se vrata lifta krenula zatvarati neko je stavio ruku pored senzora i vrata su se otvorila. Usao je muskarac, oko 35 godina. Gornji deo crne kosulje mu je raskopcan, a kosa mu izgleda kao da je trenutno ustao iz kreveta. Pogledao je na sat i opsovao. - Bas danas je morao ovaj jebeni sastanak da se zakaze!- Potom pogledao u mene- Sta me gledas tako, ako si od onih koje se pale na moj izgled zao mi je, ali ja ne jebem zaposlene! I vec mi je sa tom recenicom podigao pritisak.

- Gledam te ,, tako", jer sam ocekivala da u ovoj firmi radnici izgledaju pristojno. A ne kao da su tek sad ustali iz kreveta i na to sve jos su nepristojni. Dzaba luksuzan izgled kompanije i dobar glas koji je prati,  kad u njoj  rade debili.  Prosiktala sam. Boze, lepo mi je krenuo dan, zasto sam morala naleteti na ovog debila? Vrata lifta su se otvorila, izasla sam i krenula prema delu gde pise da je sala za sastanke. Muskarac koji me iznervirao otisao je na drugi deo sprata. Sva sreca pa je otisao na drugo deo, jer da je ovde negde u blizini ne znam kako bi zaustavila moj jezik. Onda bi naisao Gospodin Lavrovsky i nista od nase saradnje ne bi bilo.

Sedim u sali za sastanke vec 15 minuta. I vec polako pocinjem da se nerviram, ako ista mrzim onda mrzim kasnjenje i cekanje. I vec u napred znam da necu sklopiti saradnju, jer koliko god oni bili na dobrom glasu i dobro poslovali, za mene je ovo ne dopustivo. Ja sam izdvojila moje dragoceno vreme da dodjem, a oni to ne postuju. Krenem da uzimam svoje stvari kad se vrata otvaraju i u sali se zacuje grub muski glas. 

- Dobar dan gospodjo ili gospodjice Milicevic, izvinjavam se zbog kasnjenja, ali imao sam hitan sastanak. Okrenem se i ugledam istog muskarca koji je bio sa mnom u liftu. Da li me ovo neko zajebava? Mislila sam da je gospodin Leonid jedan od ozbiljnih poslovnih ljudi, a ne perveznjak i idiot koji je zbog nekog seksa verovatno i zakasnio na ovaj sastanak.

- Ja sam Leonid Lavrovsky. Pruza mi ruku 

- Elena Milicevic. Pruzam mu ruku i rukujemo se

- Gospodjica ili Gospodja? Perverzno se nasmeje i krene da me skida pogledom.

- Mislim da to trenutno nije bitno, ovde nisam da bi me Vi skidali pogledom i pervezno se smeskali, nego da vidimo hocemo li sklopiti saradnju ili ne.

- Polako, mace. Moram prvo da ispitam sa kim cu da poslujem. 

- Molim Vas da budete profesijonalni. Mogli ste vec da ispitate nasu kompaniju, koliko sam upucena Vi ste licno sa mojim direktorom razgovarali i zakazali ovaj sastanak.

- Ja ne govorim o firmi u kojoj radite nego o tebi. 

- Gospodine Lavrovsky, ja ovde nisam bitna,  ja samo pretstavljam moju firmu. Ako nastavite ovako smatrajte da moja firma odustaje od saradnje. Govorim mu puna samopouzdanja i ako znam da  ako odustanem od saradnje mogu ocekivati otkaz, jer je ovo najuspesnija firma u Rusiji. Direktor mi je jasno rekao da ovaj ugovor mora biti sklopoljen kako znam i umem.

- Dobro. Da li mozete za godinu dana da izgradite 5 hotela i da sredite dozvole?

- Sto se tice gradnje moze. Za dozvole nisam sigurna, moracu proveriti. 

- Proverite i javite mi sutra do podne.

- U redu gospodine Lavrovsky. Uzimam moje papire i krenema prema izlazu