Zaboravi

20.

Leonid

Ulazim u hangar i vidi onu dvojicu monstruma vezanih za stubove. Nemaju ni jedan komad odece na sebi. I raduje me sto pocinje igra.

- Pripremi struju! Moj glas zagrmi prostorijom

Dolazim do njih dvojice i ne znam kojeg prvo da pocnem mlatiti. Podjednako su krivi, zasluzuju jednaku kaznu.

Odlucim da cu prvo Aleksu, jer  sa njim je sve pocelo, stisnem saku i iz sve snage ga udarim u lice, pa opet, kad primetim da mu glava pocinje padati, okrenem se prema Dimicu. Udarao sam malo jednog, pa malo drugog dok mi nisu doneli struju i prekinuli moje sminkanje njihovih lica.

- Koji je tvoj najveci strah Aleksa? Gleda me krvavog lica i zna sta ce dalje da sledi. 

- Zmije, Leonide.  Nasmejem se odvrenen struji i pre nego ga protresem strujom pitam - Sigurno? I naslonim struju na njegovo golo telo. Podignem sat ipratim kazajku koja odbrojava sekunde.

- Zmije su! Vristi

Prostorijom odjekuju krici koje Aleksa ispusta.  I kad je proslo 30 sekundi, iskljucim struju.

- Dobro ovo je bilo brzo. Sta vam je koji kurac Elena skrivila?!

Pogledam ih obojicu, ali od straha ne usude  se nista da kazu.  - Znaci tako cemo!

Upalim struju i  naslonim opet na Aleksu i drzim dokle god mi ne da odgovor

- ceo zivot sam voleo Minu, ali Elenu nisam mogao da pustim Zbog ovog odgovora pojacam voltazu.  - Idiote nosila je tvoje dete, dopustio si da je siluju, da joj abortuse rade!!! smrade jedan!  - Kajem se zbog sve. Govori mi iznemoglo.  Molim te pusti me, imam sina!

-Lazes, pseto jedno! Gde su jebene zmije?! 

- Nece te sin spasiti ovoga!

- Sefe spremne su u bazenu. Kaze mi Oleg.  Klimnem glavom i onda odvezem Aleksu i krenem ga vuci prema bazenu sa zmijama. Kad sam dosao do bazena ubacim ga i sam pogled mi je bio jeziv dok su zmije gmizale po njemu, grizle ga. Vristao je iz sveg glasa, valjda se nadao da ce ga nego spasiti.  Nek se on zabavlja sa svojim zmijama idem ja do Dimica

Isto ispitivanje odradim i sa Dimicem dok on i nije govorio svoj strah. Zbog cega sam i njega ubacio u bazen. Posle pola sata naredio sam da ih izvade iz bazena i ponovo vezu za stubove

Ispunjavali su me njihovi krici, hranio sam se sa njihovim strahom. Pustio sam malo i moje ljude da se zabavljaju sa njima. Seckali su ih, tukli, palili,, davili. Proklinjali su dan kad su se rodili, proklinjali su dan kad su upoznali Elenu.

- Ostavicu vas u zivotu.  Ali do poslednjeg dana cete se kajati zbog svojih dela - zabavljao me njihov preplaseni pogled, hranio sam se sa njihovim strahom, jer su se i oni takodje htanili sa njenim.

- Igore, seci im kurac, ali polako, komadic po komadic. Nemojte da zutite, imamo vremena.

Odjednom zavladali su jezivi krikovi, dok sam ja sa uzitkom pio moj viski. Sreco moja nasao sam im donekle adekvatnu kaznu.

- Sefe da li mozemo malo da ih pospemo sa alholom, previse su krvavi, a voda ih nece peci

- Moze Oleg, sipaj alkohol koliko god mislis da je potrebno.

 Kad su zavrsili i kad su ostali bez svoje muskosti poslani su goli u zabaceni deo Sibira, gde je prvo selo stotinama kilometara daleko. Znam da nije humano, ali nisu ni oni bili humani prema Eleni. Zelim da ostanu sto duze zivi i da proklinju sebe svaki dan iznova. Ne znam koliko ce dugo ostti zivi  u takvom stanju i u takvim uslovima.

Vreme je da uzmem godisnji odmor i da upoznam Elenine roditelje.