Zaboravi

25.

Kako trudnoca odmice, ja se sve manje osecam trudnom. Nista mi se posebno ne jede, cak sta vise uopste nisam gladna. Jedino me kiselina muci, ali moja buduca svekrva kaze da je to zbog toga sto ce beba imati kosicu. Termin mi je za mesec dana, polako sve pripremamo za dolazak naseg andjela na ovaj svet. Leonid je vec sad uzeo slobodno, nece raditi dok beba ne napuni 3 meseca, zeli sto vise da mi pomogne. Tu su i moji roditelji koji brinu o meni 24 h, kao i Olga moja buduca svekrva.  Anja se porodila pre 2 nedelje i rodila je prelepog decaka, ali nisam mogla da odem u Srbiju da ga vidim, jer previse je rizicno. 

Budim se i gledam na telefon 03:36 h je, ne mogu vise da spavam. Jos jedan problem u mojoj trudnoci nesanica. Ustajem polako iz kreveta da ne probudim Leonida, ako ja ne mogu da spavam ne znaci da i on ne moze. Zato je moja svekrva u ovo doba budna i pije prvu kafu. Zena svako jutro ustaje u 3:00h, jer ne moze da spava.

Dosla sam do dnevnog boravka kad me presekao stomak,legla sam , ali boli me jos vise. Kad sednem ne boli toliko. 

- Duso, jesi dobro 

- Boli me stomak kad lezim, a kad sedim ne boli toliko

- Uzimaj torbu idemo u porodiliste.

- Neceno u porodiliste, nisu kontrakcije. Ajde skuvaj mi molim te kafu

Posle nekog vremena Olga je donela kafu, ali i dalje me sumljicavo gleda

- Ako neces u porodiliste idem sve redom da budim i onda ces morati

- Mogu li prvo kafu da popijem pa onda idemo da me pregledaju?

- Moze, popij kafu pa idemo. Ja odoh ostale da probudim

- Nemoj ih buditi, neka spavaju. 

Mozda je i u pravu da trebam u porodiliste, beba mi se od juce posle podne nije pomerala. Ma termin je tek za mesec dana, beba spava. 

Leonid i moji roditelji su ustali i naravno da nisam mogla popiti kafu do kraja, ostalo je pola solje kafe. Svi su me udavili sa tim da moram u porodiliste i sta cu pristanem. Samo da vise ne zvocaju. Na putu do porodilista primetila  sam da mi se bolovi pojavljulju na svakih 5 minuta, ali sad su sve jaci.

Usli smo u bolnicu i cim su videli  Leonida odmah sam preko reda usla u ordinaciju i doktor je samo rekao pripremajte salu, 9 prstiju je otvorena. Sta? Kad pre? Zar ne bi trebalo tu satima da se mucim kako to vec ide. 

Posle pola sata sam prebacena u salu kaze doktor vidi se glavica i da moram da se napregnem. Sad psujem onu kafu sto sam krenula da pijem, jer moram na wc. 

- Napregnite se gospodjo kad dobijete osecaj kao da morate na wc

- Doktore ja vec sad imam taj osecaj

- Ajde duso napregni se spremna si govori babica koja me drzi za ruku, a druga ceka bebu da izadje. 

Dva puta sam se napregla i na svet je dosla nasa devojcica teska 2980 g,  a dugack 48 cm

Uvode Leonida da  vidi mene i bebu. Drugi put u zivotu gledam moju najvecu ljubav kako place, za njim idu moji roditelji i njegova majka. 

- Hvala ti ljubavi, predivna je govori dok me ljubi nezno kao da cu se slomiti ako me jace poljubi.  Bake i deda se guraju ko ce prvi videti nasu Katju.  

- Prelepa je, hvala ti snajka sto si mi poklonila ovo malo andjelce koje cu voleti najvise na svetu

- Mila, jesi li dobro, jel te jako boli pita me majka sa pogledom koji tek sad mogu razumeti.

- Lepotice dekina, moras brzo da mi porastes pa nas dvoje pijemo rakiju i da idemo po selu da trazimo drugu babu, jer ova te nije ni pogledala kako treba.

- IVICE! Nemoj tako da pricas pred mojom unucicom, pogledala sam je,predivna je, ali isto tako znam da je beba dobro.Dok znam kroz kakve bolove Elena prolazi.  Da si se ti poradjao znao bi.

- Duso donela sam ti kafu da popijes. Olga je vrlodobro znala koliko volim kafu

-  Hvala. Uzimam kafu i krenem da ispijam kad ulazi medicinska sestra

- Gospodjo ne smete piti kafu, mleko ce Vam biti kiselo

- Jao sta izmisljate, ne znam koliko sam kila kafe popila dok sam dojila Leonida pa mu mleko nije bilo kiselo. Slobodno ti duso pij kadu, pusti ti njih