2.

45 1 0
                                    


Od kad sam izasla iz kompanije Lavrovsky telefon mi je na uhu. I vec unapred znam da je ovo nemoguca misija. Broj ljudi mozemo obezbediti za izgradnju hotela,Iz Srbije bi dosao jak veliki broj ljudi za dobre pare i uslove. Brinu me dozvole, ne znam kako, ali moracemo nekako da ih nabavimo u rekordnom vremenu. Zovem direktora koji se vec 7 put ne javljam i taman kad krenem da prekinem on se javi.

- Kako je proslo?

-  Imamo do sutra fore. Imamo 5 hotela za izgradnju, ai po nacrtima sto sam videla nece to biti lak posao. Trebace nam jako veliki broj ljudi, probaj da zoves ambasadora da se sto pre vize rese. 

- Dobro to nije problem, nego, sto niste potpisali onda ugovor?Zbog cega se ceka sutra?

- Borise, trebamo da obrzbedimo sve dozvole! Kako za ovo kratko vreme ne znam, ali od njih nam zavisi saradnja.

-Videcemo, ako nista onaj tvoj bivsi je na polozaju, moze to resiti. Samo ga nazovi, toliko ti duguje.

- Ne Nema sanse! Ja od njega necu traziti nikakvu uslugu. Ti to vrlo dobro znas.Posle toliko vremena opet pocinje da me okupira taj grozan osecaj kad cujem za njega. Ne mogu, ne zelim da mu glas cujem, a ne da trazim uslugu od njega. Znam da bi to uradio, ali zbog toga bi moj zivot bio zagorcan. - Ako zelis ti ga moli,  svakako je to tvoja firma.

- Elena.. Ako propustis ovo ceka te otkaz, ocrnicu te ni jedna firma te nece primiti. 

- Opet mi pretis?! Znas sta jebi se! Taman sto izgovorim prekinem mu slusalicu.  Treba mi kafa, moram da razbistrim misli, jer moram doci do resenja sto pre. Odem do kuhinje pristavim kafu, izvucem iz kutije cigaretu i zapalim.  

Razmisljam vec dva sata i jedino sto mogu je da odem i da probam nekako da ubedim da mi izdaju potvrde.  Znam da bi jedan poziv od Alekse  sve resio, da bi mi za 2 meseca dosle sve dozvole, ali taj luksuz ne mogu sebi priustiti. Zato oblacim seksi crnu haljinu, nije vulgarna, ali muskarcima budi mastu,kosu uvijam, malo sminke i naravno stavljam crveni karmin da naglasi moje usne. 

.........

Koracam prema kancelariji radnika  koji je glavni za dozvole. I molim Boga da padne pod moj uticaj. Znam da nisam devojka iz muskih snova, prosecna sam. Bas zbog toga sto sam prosecna sam ponosna, jer mi razmisljamo, nas mozak je nasa jaca strana. Muskarci su ti koji razmisljaju donjom glavom, dok mi zene trudimo se koliko toliko da budemo par koraka ispred njih. Pokucam na vrata i kad zacujem udji, polako otvorim vrata i udjem u kancelariju. 

- Dobar dan Elena, drago mi je sto te vidim. Osmehne mi se Igor

- Cao Igore, kako si? Upitam ga neznim tonom

- Dobro sam, bas mi je drago sto te vidim, jel mogu nekako da ti pomognem? Kako si ti?

- Dobro sam,hvala na pitanj. Treba mi tvoja pomoc. Izvadim mu papire i pruzim - Reci mi za koliko dozvole mogu najbrze biti gotove?

Par minuta je gledao, razmisljao. Vidim da je bas zadubljen i znam da ni malo ovaj proekat nije lagan. - Elena uz moju pomoc za 8 meseci najbrze.  

- Igore za godinu dana mora biti sve gotovo, moramo nekako brze. Dok izgovaram prekrstim noge polako i kao mahinalno pomerim kosu u jednu stranu. Krajickom oka vidim da guta knedlu, pao je. 

- Ne znam mogu da stavim u prioritet, ali ispod 6 meseci nema sanse. Jedino... Mozda ova 3 hotela da bude za mesec ipo, ali ova dva su previse ozbilja. 

-  Molim te.. 

- Sta kazes na to da izadjemo na vecer, a za uzvrat ja cu srediti ova tri hotela i ministra cu  zamoliti za ova dva. Bilo bi za tri meseca sve gotovo

- Kad zelis na veceru? Pitam ga umiljato

- Moze li sutra u 19:00h?  Uputio mi je zavodnicki osmeh

- Naravno.. sad ja gutam knedle

- Onda se vidimo ispred restorana Vlar

- Vidimo se sutra! 

Uspela sam! Sto znaci da necu dobiti otkaz. Znam koliko je ovo vazno za moju firmu, zato i radim sve ovo. Inace da ne dugujem Borisu, ne bih ovo radila. Nisam osoba koja voli da se igra sa tudjim osecanjima, jer znam kako je biti povredjen. Zao mi je Igora, ali necu mu davati nikakvu nadu, recicu mu sutra da je to vecera iz zahvalnosti sto mi je izasao u susret. Izlazim iz zgrade i pogledom trazim taksi. Bio je ovo naporan dan, samo da dodjem kuci da se otusiram i legnem u krevet.








ZaboraviWhere stories live. Discover now