Zaboravi

21.

Ulazim u stan i vidim je kako sedi na ugaonoj sa cigaretom u ruci. Dnevni boravak je prepun dima, shvatam da je to zbog nervoze. Nije znala kako drugacije da je smiri. Dolazim do nje i klenem na pod ispred.

- Ljubavi, proslo je. Nikad vise neces cuti za njih, a ne videti ih. 

- Stvarno? Na njenom licu videlo se veliko olaksanje, kao da joj je sav teret sa ledja otklonjen. Sto mi natera srce da jace zalupa. Stavljam ruku na njen obraz i palcem je milujem.

- Rekao sam ti da cu te zastiti i osvetiti, to sam i uradio. Sad mozemo da krenemo u Srbiju da napokon vidis svoje roditelje.

- Leonide, ja ne zelim. 

- Ne zelis da vidis svoje roditelje? Ne mogu da verujem da posle 6 godina ona ne zeli da vidi svoje roditelje. Skontao sam iz price koliko joj znace i koliko brine o njima.

- Plasim se da cu povrediti sa svojim dolaskom. Puno su patili zbog mene, oni su stari ljudi ne znam kako ce podneti. Sta ako kazu da sam zauvek mrtva za njih?

- Pokazala si koliko si jaka. Nema potrebe da se plasis. Idi dok su jos zivi, ako ne odes neces znati kako ce reagovati. Ti si njima jedino dete i za normalne roditelje nema toga sta ih naterati da budes mrtva za njih. Ti i da si ubica ti ces i dalje biti njihovo malo dete. Veruj mi

- Stvarno tako mislis?

- Naravno, sa spremaj se za sat vremena ce avion biti spreman.

Ustao sam uzeo svoje stvari i krenuo na tusiranje koje mi je preko potrebno.

.........

Elena 

Potrcala sam prema sobi, otvorila kofer i pocela da ubacujem stvari. Nisam imala vremena da ih slazem samo sam ubacivala. I za dva minuta sam bila spremna

- Jel mozemo sad krenuti?  Pitam dok ulazim u dnevni boravak sa koferom u ruci, ali ne vidim Leonida.

- Naravno ludice govorio ie kroz smeh, samo slda zavrsim tusiranje. Ne bih bas da idem go i pun pene. 

Ovaj covek me svaki put iskreno nasmeje. Posle par minuta je izasao iz kupatila, prisao mi rukama podigao moju glavi i ostavio nezan poljubac

- Idemo. Klimnula sam glavom i krenula za njim.

Izasli smo iz stana seli u auto i krenuli do piste gde se nalazio njegov avion. Isti onaj avion koji me pre 6 godina spasio pakla i doveo u Rusiju. Sad me taj avion vraca u moju Srbiju kad je napokon sav pakao prosao. Shvatam da coveku kojeg volim najvise na svetu dugujem svoj zivot. Pomogao mi je i onda kad nije znao ko sam, dok nije gajio ni jednu emociju prema meni. A sad kad sam njegov zivot spreman je da ubije golim rukama zbog mene.

Malo sam sokirana sa podatkom kako ih je mucio, ali zasluzili su. 

- Leonide kad se vratimo iz Srbije moramo ozbiljno da se bacimo na posao oko onih hotela.

- Sreco, zar te direktor nije obavesto da su rokovi produzeni?

- Nisam se cula sa Borisom, moram mu javiti da sam dobro i da je sve proslo napokon.Ako su rokovi produzeni onda ne moramo da brinemo oko toga. Nego.. Ostaje nam jos jedan problem..

Pogledao me i oci su mu za broj vece.

- Novinari i oni naslovi. Kazem tiho

- Povukli su sve clanke i objavili da je u pitanju nesporazum. Samo molim te nemoj pitati kako.

- Nadam se da se i oni ne smrzavaju u Sibiru. Kazem kroz smeh 

Od njega me ne bi cudilo nista, ali divim se njegovoj moci i sposobnosti. Dok smo visoku u oblacima i polako se priblizavamo jednoj od najlepsih drzava na svetu.  Imam osecaj da ce moje srce da iskoci iz grudi. Pitam se kakva je Srbija posle 6 godina.