Zaboravi

14.

Probudila sam se u sobi. Nisam sigurna da li sam nocas sanjala onaj poljubac i one reci ili je to bila java. Ne zasluzujem ga, toliko sam mu problema donela za ovo kratko vreme.  Nisam sebi smela da dopustim ovo.  Ovo ce vrlo brzo da prodje i ja cu opet patiti.

Plasim se za moje roditelje, oni su sad vec u godinama. Nadam se da su dobro i da ce ostati zasticeni. Zbog toga moram nekako da se javim Anji, moram da je obavesti da su izgleda saznali da sam ziva. Bacila sam staru karticu i bilo sta da im se desilo nije mogla da mi javi. Zamolicu Leonida kad se probudi da mi kupi karticu. Nadam se da su svi dobro.

- Dobro jutro- zacu se muski hrapavi glas

- Dobro jutro osmehnem mu se, jer izgleda tako slatko. Kosa mu je cupava,a hod kao da je pijan

-  Slatka si kad se smejes

- Nemoj da crvenis, nisam mislio nista lose. Izvini prolazi rukom kroz svoju kosu dok  se pravda. Izgleda tako seksi, nosi samo donji deo pidzame. Gore mu se jasno ocrtavaju misici i tek sad vidim koliko tetovaza ima ovaj covek. Zgodniji je nego onda kad sam ga sanjala. 

- Hvala ti, hoces da ti skuvam kafu?  Uspela sam nekako da se trgnem iz transa i da se ponasam normalno.

- Nemoj se zamarati, ja cu. Nisam te doveo ovde da mi kuvas kafe, nego da te cuvam.

- Nije mi problem skuvati kafu, nije to nikakvo zamaranje.  Moram nekako da ti se oduzim za sve ovo sto cinis za mene.

- Oduzices mi se jednog dana kad mi budes rekla istinu. Kaze ozbiljnim tonom

- Treba mi jos jedna usluga. Znam da sam bezobrazna, ali moram da nazovem drugaricu da proverim jesu li moji dobro.

Uzeo je svoj telefon sa pulta i dodao mi.

- Ne, mislila sam da mi kupis novi broj. Ne zelim da udju u trag.

- Nece, moj broj je zasticen nazovi slobodno

- Hvala ti. Uzmem telefon i krenem prema sobi

Otkucam Anjin broj i pozovem. Nije ni odzvonilo kako treba vec se javila

- Halo?

- Anja, ja sam. Kako su moji?

- Dobro su. Nego....Aleksa... Pokusava mi nesto reci, ali  ne zna kako

- Znam saznao je da sam ziva.- prepricam joj kako je Aleksa saznao da je moja smrt lazirana.

- On je jutros bio kod tvojih dosao je sa sinom. Kad je otisao posle njega je dosao i Dimic. Plasim se da su tvoji sazanali sve.

- Ne.. Ne.. Moras otici da ih vidis. Plasim se da su im naudili.  O cijem ti sinu govoris?

- Nisam ti htela reci, nisam znala kako da ti kazem, ali Aleksa je dobio sina sa Minom.- Suze mi krecu niz obraza, ne mogu da ih zadrzim, ponesataje mi daha u plucima. Sin.. Rodila mu je sina. Prokleti da su! 

- Kad? jedva izgovorim

- Godinu dana nakon sto si otisla. Cuvaj se, moram da idem. Izvini, ali stvarno nisam znala kako da ti saopstim. Dugujem ti jos jedan podatak decak se zove Vuk. - Prekinula sam poziv, nisam vise imala snage da cujem bilo kakav podatak koji bi mi mozda rekla jos, a mozda i ne. Pocela sam da jecam, da se gusim. Nije mi to mogao napraviti, ne to nije istina! Ne svesno sam govorila na glas. Nas sin se trebao zvati tako. Proklet da je! Proklinjem dan kad sam ga upoznala i zaljubila se u njega. Mrzim ih!  Zivot su mi unistili. Prokleti da su!

Osetim da me neko grli i taj poznati miris koji mi ulazi u nosnice, koji me opija

- Ssss, sve ce biti uredu! Okrece me ka sebi i ne pusta me iz zagrljalja

- On.. Oni... Imaju sina... Vuka... Zove se Vuk... Tako je.. trebao i nas sin... onaj sto sam... sto sam ga nosila 6 meseci.. ispod svoga srca.. monstrumi su ga iscupali... uzeli su mi ga.. Mog malog Vuka.- govorim mu kroz jecaje, dok me bol iznova i iznova slama na hiljadu delova.

Nista njje progovarao samo me grlio i mazio po kosi. Dok sam ja sklupcana u njegovom zagrljalju jecala na sav glas. Trudila sam se da ostanem jaka, ali ovo me slomilo. Ovo me kidalo na hiljade komada.  Oni su srecni, dok ja strahujem, dok se skrivam i borim za svoj zivot.