Zaboravi

13.

Leonid 

Razlog Aleksinog dolaska je bio da sazna vise informacija o Eleni za koju sam mislio da je njegova pokojna verenica. Navodno zeli da mi pomogne u istrazi te devojke, jer kao prijatelj mi duguje toliko. - Leonide, prvi put te vidim zaljubljenog. Ta devojka je posebna dok je tebe osvojila, zbog toga zelim da ti pomognem. 

- Hvala ti u svakom slucaju, ali ja stvarno nemam vise informacija. Voleo bih da znam ko je ta devojka, ali osim njenih skeniranih licnih dokumenata i snimaka sa sigurnosti kamere nemam nista. 

- Ako saznas nesto vise tu sam. Znam sta je ljubav, voleo sam i ja nekad.

Samo sam se nasmejao.  Znam da pokusava da otkrije gde se nalazi moja Elena.  Moja? Pa to je njegova verenica, ziveli su zajedno, trebala mu je postati zena, roditi decu jednog dana. Na samu tu pomisao pocinjem da se mrstim

- Jesi dobro?

- Jesam, samo sam umoran. Danas je bio naporan dan. I ovo sa novinarima me dovodi do nervnog sloma. 

- Razumem, nista odoh ja. Ti ako saznas nesto vise javi mi tu sam da ti pomognem.

- Javicu ti

Mozda i jeste bila njegova, mozda je njeno srce pripadalo njemu. Ona je pobegla od njega, pobegla je par meseci pre vencanja.  Znaci da ga nije volela dovoljno jako. Pocinjem da se smeskam, jer shvatam da ga Elena ne voli. Ljudi ne beze od onih koje vole. Ne znam sta se izdesavalo, ali znam da cu je zastiti i resiti ovaj problem. 

Ne znam ni sam koja je ovo casa po redu u koju dolivam viski, ali znam da sa svakom ispijenom casom verujem da Elena i ja imamo buducnost. Shvatam da je ona zena sa kojom bi voleo imati decu. Zelim da postane moja zena, da zajedno zivot prozivimo. Vise nisam siguran da li ovo govorim zato sto sam pod uticajem alkohola ili stvarno tako mislim.Svidja mi se sto nikom ne ostaje duzna, sto svakome kaze ono sto misli. Secam se one scene iz lifta kad me je napala, a vec sledeceg trenutka cvrsto stojala ispred mene i branila svoj stav. Elena u sta si se ti to uvukla? Sta je toliko strasno da moras lazirati svoju smrt? Mislim da je vreme da idem kuci, ona je sama, trebam da je zastitim.

Sedam u svoj auto, startujem ga i polako krenem u stan. Upalim radio kad krece pesma u kojoj se pronalazim.

,,Sreca, pa se spustila tama
zrela kao aslama
nisi mogla da vidis
kakav sam idiot

Kad covjek voli zenu
salje vojske da je traze
kad covjek voli zenu
sam sebe vara, sam sebe laze

Kad covjek voli zenu
pise joj pjesme i cuva straze
kad covjek voli zenu
na sve je spreman
osim da joj kaze"

Pesma je zavrsila jos pre pola sata ali ja je iznova i iznova pevusim. I polako dolazim do zgrade. 

Ulazim u stan negde pred zoru i vidim je kako spava na ugaonoj. Uzimam je i nosim u sobu, zao mi je da se guzva na ugaonoj. Spustam je na krevet i gledam je kako je lepa dok spava. Poput nekog andjela je. I ne znam da li je ovo zbog alkohola kojeg sam popio ali ljubim je. - Ti si moja, zbog toga ne treba nikog da se plasis nikoga. Ako treba ceo svet cu ubiti za tebe. Govorim dok mazim njenu braon kosu. Ostao sam jos koji trenutak pored nje i mazio njenu kosu i odlucio da da je vreme da odem u moju sobu.

Dok lezim u svom krevetu zelim da je pored mene, zelim da je grlim, bas onako kako sam je danas grlio dok se tresla od straha. Kukavica sam, ne mogu da odem i da legnem pored nje, da je zagrlim i pruzim sigurnost. Ne smem, a toliko zelim. Ovo je prva stvar u zivotu koji zelim i za koju nemam hrabrosti. Sta li je posebno u toj devojci? Zbog nje sam obrukao svoje ime i nije me briga zbog toga. Neka misle sta zele, ja znam ko sam.  Osetim polako kako mi se oci sklapaju.