Zaboravi

19.

Jucerasnji dan je bio caroban. Bio je toliko nezan, a opet u jednu ruku i grub. Gledam ga dok spava pored mene. Pruzio mi je ono sto sam oduvek trazila.  Ljubav, sigurnost i neznost. On je tu za mene i znam da ce uvek biti i zahvalna sam mom zivotu i ako je tako bio nemilosrdan sto me je doveo do njega.  Po prvi put u zivotu osecam se voljenom i srecnom.

Iz razmisljanja me trgne njegov telefon koji zvoni. 

- Ljubavi, zvoni ti telefon

- Dobro jutro jedina. Kaze hrapavog glasa

- Dobro jutro jedini moj

Smeska se dok gleda u mene i onda se prebacuje preko mene i krece da me ljubi. Samo jedan njegov poljubac u meni izaziva ogromu zelju za njim. Izdizem kukove i osecam da se i njegov drugar probudio. Zato krecem da se trljam od njega. Nije mu trebalo dugo da pocepa moje gacice i da nasrne u mene. Da me uzima tako zeljno i pohlepno, da ostavlja poljubce po mom vratu, grudima. Sa svakim njegovim pokretom uzivam sve vise i vise.

.... 

Izlazim iz kupatila posle tusiranja i cujem da razgovara sa nekim. Polako krenem prema kuhinji odakle njegov glas dolazi.

- Dobro, stizem odmah. Govori grubo i prekida poziv

- Mace, kad se vratim spremi svoje stvari idemo za Srbiju, konacno ces biti slobodna- Izgleda da ide da ih ubije.

- Molim te nemoj da ides. Plasim se, jer mislim da znam o cemu pricas. Nemoj ici, oni su spremni na sve. Ne zelim i tebe da izgubim.

- Mace, uradi onako kako sam ti rekao. Ne volim da ponavljam dva puta. Sad moram stvarno da idem. Poljubi me nezno, a zatim se osmakne i krene iz stana..

Ali... Sta ako mu nesto urade? Sta ako je zamka? Molim te Boze cuvaj ga, jer on je jedino dobro u mom zivotu. Krecem prema kuhinji da pristavim kafu, jer mi je stvarno potrebna.

Skuvala sam kafu i sela na ugaonu i zapalila cigaretu . Koliko god zelela da vidim Srbiju i moje roditelje, sama pomisao na to mi stvara nelagodu. Plasim se, strah je i dalje prisutan.Kako da ih pogledam u oci i da im kaze da sam ih namerno lagala 6 godina. Da sam ih pustila da umiru u boli sto su izgubili svoje jedino dete. Svaki dan su isli na moj grob, palili svece dok su se lomili od bola. Zbog toga cu mu kad se vrat recii da ne mogu za Srbiju. Pozvacu Anju i njenog muza da dodju. Nemam hrabrosti za roditelje  i opet proklete suze krecu da se slivaju niz moje lice.

Roditelji mi nikada nece ovo oprostiti, sta ako me oteraju sa vrata i kazu da je njihova cerka mrtva i da nemam sta da trazim. Prokleti Aleksa, zbog njega mi je i odnos sa roditeljima poljuljan. Tek sad shvatam sa kakvim sam manipulatorom bila. Namerno me odvojio od svih, hteo je da budem zavisna o njemu da on moze upravljati mojim zivotom kako zeli. Od prvog dana moj otac i on se nisu podnosili.  Ocu se nije svidjalo to sto me odveo iz kuce, sto sam zivela sa Aleksom. Kasnije kad sam se vratila kod njih taman sto smo poceli normalno funkcionisati, morala sam otici jos gore im srce slomiti. Nisam sela da im kazem za moj plan, morala sam sa sto manje ljudi biti u kontakti. Naudili bi im da su posumnjali da sam ziva, mucili bi ih. Smatrala sam da je ovako najbolje, jer sam bila svesna da se nikada necu vratiti u Srbiju, da cu se ceo zivot skrivati. 

Polako pocinje mrak da pada, a Leonida jos uvek nema. Ne znam sta se desava, ciji je plan uspeo njegov ili njihov. Nadam se da nije njihov, nadam se da je Leonid ziv.