I don't have power,I am a power

Part 19

-Zašto o tome sad da pričamo?-pitao sam glumeći zbunjenost.

Napominjem,to je bila samo gluma.Naravno da sam znao da će se kad tad dotaći te teme.

-Moraćemo jednom.-odgovorio je na moje glupo pitanje.

Bio je potpuno u pravu.Definitivno bi smo kad-tad pričali o tome.Nije imalo smisla da više išta poričem ili slično.Svejedno me je uhvatio na delu.

-Dobro,dobro,žao mi je.U redu?

-I ne baš.Zanima me zašto si to uradio iako sam ti sto puta rekao da ne radiš to.

Nasmejao sam se na njegove rečo,a on me je pogledao kao nekog ludaka.

-Šta je tu smešno?-pitao je zbunjeno.

-Smešno je to da si sam sebi odgovorio na pitanje.

Idalje me je gledao zbunjeno,pa sam rešio da ga prosvetlim:

-Ah,slušaj,time što si mi ti stalno govorio da tamo ne ulazim,naterao si me da jednostavno moram da saznam šta se dešava i šta je tako posebno tamo.

Onaj zbunjeni izraz mu je nestao sa lica,a zamenio ga je pomalo zloban smešak:

-Šteta što to nikad nećeš saznati.

Dakle,tamo sigurno ima nešto.Mislim,ne bi bio onako besan kad m eje zatekao tamo da nema nočeg posebnog.Hteo sam još da ga ispitujem,ali je tad ušla Valeri,strogo ne odmerivši,pa je rekla:

-Rekse,moraš nešto da pojedeš.

-Dobro,dobro jedem,ali nisam baš gladan.

Toje bila najgpra laž koju sam ikad rekao.Bio san gladan kao ris,mogao sam konja da pojedem.Ipak već par dana nisam jeo kao čovek.Jedini razlog zašto sam rekao tako nešto niko je to što me je užasno mrzelo da žvaćem,mrzelo me je čak i usta da otvaram.Zatim se Valeri obratila njemu:

-Pa,jesi li mu rekao?

-Šta da mi kaže?-pitao sam,mada nisu baš obraćali pažnju na mene.

-Nisam još.Možda bi ti trebala.

-Šta to?-bio sam uporan.

-Sve je da radim,jel tako?!Ništa ne možeš sam!

-Dobro,da li ćete se udostojiti da mi kažete o čemu se radi?!-pukao mi je film.

-Dobro,ja ću...-rekla je Valeri i uzdahnula.-Slušaj me,Rekse,posle svega što se desilo,ja i Red smo se nešto dogovorili.Ipak si ti mlad dečko,ne bi trebalo da traćiš vreme u kući i...

-Čekaj malo.Ako mislite da ne pošaljete na neki fakultet,grdbo se varate!-prekinuo sam je besno.

-Hah,nismo to ni imali na umu!Nego,znamo da nisi imao ništa lošr na umu kad se ono desilo,ali trebalo bi da radiš nešto pametno,tako nećeš da radiš stvari koje nesmeš i ovo se više.neće ponavljati...

-Još nešto,ako misliš na nekakav posao,sa šefom i to,ni nr pomišljaj!

-Ma šta je više prekidaš!?Pusti je da završi!-ubacio se on.

-Rede,polako,nemoj tako lako da gubiš živce.Dakle,Rekse,voliš li ti da izlaziš?

-Zavisi na šta misliš.

-Pa sa devojkama i tome slično.

-Ne da volim,ja živim za to!

-Odlično,jer ćeš to morati da radip sledećih mesec dana.

-Šta?!

Stvarno nisam ništa kapirao.O čemu ova priča?!Eh,sa kakvim ludakom živi,nije ni čudo da je prolupala.Izgleda da mij- je pročitao misli,čim je napravio onako glupu facu.