I don't have power,I am a power

Part 46

-Molim???!!!

Brate,viknuo sam toliko jako da se cela kuća zatresla.Inače,Grom je odmah dotrčao dole i pitao dahtajući:

-Šta je bilo?!Gde gori?!

Da,ta džukela je i dalje ovde i i posle mesec dana ja ga ne podnosim,a još je u mojoj sobi.Sve jedno,to sad nije bitno,već je bitno to da mi je otac najveći kreten na svetu!

-Kako šta je bilo?!Nije ništa,osim da sam u srodstvu sa ovim gadom ovde!-vikao sam dok sam pokazivao na njega kao dete od tri godine.

-Ok,Rekse,ne pravi ispade pred damom.-pokušavao je da me smiri taj čovek kog sam do sad zvao ocem,a to me je još više ljutilo.

-Šta da ne pravim ispade!?Ima da budem kakav ja hoću i ti tu ne možeš ništa!

-Hej,momci,pa ne svađajte se.Rešićemo ovo mirno.-konačno se ubacila njegova ,,nova cura''.

Imala je jak ruski akcenat,koji me je još više nervirao.

-Šta mirno?!Nema mirnog u mom rečniku!-vikao sam što sam jače mogao-Ne mogu da verujem da si uradio tako nešto!

-Šta sam uradio?I molim te,ne viči toliko,nismo gluvi.-rekao je krajnje mirno.

-Kako da ne vičem!?

-Dobro,menjam ono predhodno.Ogluvećemo od tvog dranja.

-Ima da se derem koliko hoću!

-Ok,deri se,baš me briga.A sad mi odgovori,šta sam ja to uradio?

-Ma ti i Valeri niste u svađi ni puna dva dana,a ti si već našao novu devojku!

-Ne pominji mi je.-zarežao je dok mu je lice postajalo sve mračnije.

-Koga?Valeri?-izazivao sam ga.

-Rekoh ti da je ne pominješ!

-Zašto?Sve jedno si ti kriv za sve što se desilo sa vas dv...

Nisam ni stigao da završim rečenicu,a bio zam pribijen između njega i zida.Kako to da je blizu uvek neki zid?!Neka je idiot i sve,ali moram da mu priznam,mnooogo je brz,nisam skoro ni primetio kad se pimerio.Osim brzine,takođe je i dosta snažan.Kao što rekoh,bio sam između njega i zida(prokleti zid!),skroz me je pritisnuo telom,a rukom mi je držao vrat.Ako ovako nastavi,slomiće ga!Par sekundi me je gledao onim svojim meni dobro poznatim ubilačkim pogledom,a onda je zarežao:

-Još jednom li pomeneš tu kučku ispred mene,leteće ti ta tvoja lepa glava sa ramena!Jel si razumeo?!

Ok,jel ovo bio kompliment?Ne,ipak je pretnja,ali lepo je znati da mi je glava toliko lepa,mada sam to i sam znao.I ja,kao i uvek,umesto da ćutim,nastavljam svađu.

-Ti je ni ne zaslužuješ.Ne znam ni šta je tražila sa nekim kao što si ti.

-Ona je otišla!Nisam je ja oterao!

-Jesi!Ko ju je ošamario?!Ja nisam,koliko se sećam,tako da si je ti oterao.

-Rekao sam joj da me ostavi na miru!

-Sve jedno,to nije razlog da budeš ovakav gad.Nije pošteno,tek što ste raskinuli,a ti si već našao novu.

-A šta je trebalo?!Da tugujem kao što ti to uvek radiš kad te neka ostavi?!Ako muškarac dozvoli da ga jedna žena uništi,onda je niko i ništa!Običan slabić!

-Da,ali ovako je jedan običan,bezosećajni kreten!Kladim se da je nikad nisi ni voleo...

Osetio sam kako se polako udaljava od mene,a ruka mu je skliznula.Ok,i dalje je bio na opasnoj blizini,ali je svejedno bio malo dalje.Glas mu je postao drhtav i...Da li su nu to suze u očima?!