I don't have power,I am a power

Part 44

-Šta?!Ti to ozbiljno?!

-Najozbiljnije.

-Pa zašto mene niko ne pita ništa?!

-Rekoh ti,ne pitaš se ti ništa.

-Radije bih išao na robiju nego to da radim!Neću makar me to ubilo!

-Slušaj,baš mene briga što ti nećeš to da radiš.Ja sam tu da ti saopštim,a ne da ti se pravdam.

-Ne mogu da verujem!Od svih stvari koje su mogao da smisliš,ti hoćeš da budem dadilja nekoj dečurliji!?Daj mi barem jedan razlog zašto bih to radio!

-Daću ti četiri.Prvi je da ti je to kazna zbog onog jutros.Drugi je da je da sam se ja već sve dogovorio,treći je da tu je to kao posao,pa ćeš možda da uspeš da otplatiš onih deset hiljada koje si danas prokockao,a četvrti je zato što ja tako kažem.

-Ponovo počinjem da te mrzim.

-Slušaj,ovo je nešto najblaže što sam mogao da smislim.Na tvom mestu bih bio presrećan.

-Hajde,molim te,mi ponovi na šta sam osuđen.

-Zašto bih ti ponavljao?!Nisi me razumeo?

-Ne,nego ne verujem svojim ušima.

-Ok,ponavljam.Trebaš da nedelju dana čuvaš decu moje sekretarice jer je njena stalna bejbisiterka uganula nogu i ne sme da hoda bar nedelju dana,a hitno joj treba zamena.

-I odakle je tebi pala ta brilijantna ideja da mene zaposliš?!

-Čuo sam kako priča sa nekim telefonom.To je,inače,bila ta devojka koja joj je otkazala i Sintija mi je objasnila situaciju,a ja sam joj ponudio to da ti zameniš tu devojku na nedelju dana.

-Misliš,da volontiram?

-Pa,zar ne bi bilo glupo da tražiš novac za takvo nešto?

-Ja čak i nemam kvalifikacije za to.

-Pa šta?Danas se i deca od 13 godina bave time.A i ta koju zamenjuješ ima 17.

-Ok,ali...

-Nema ali.To je već gotova stvar.Inače,da ti napomenem...Sledećih nedelju dana ćeš morati da ustaješ malo ranije.

-Šta smatraš pod ranije?

-Pa...Sintija dolazi na posao u 8,tako da bi ti trebao da ustaneš barem sat ranije da bi se spremio i otišao,pa dok ti ona objasni šta sve treba da radiš...

-Dakle,oko 7?

-Baš tako.

-Da.Li.Si.Ti.Normalan?!Ne mogu da ustajem tako rano.U stvari,ne sećam se kad sam poslednji put ustao pre 11!

-Pa baš mi je žao.

-Uspavaću se.

-Ne brini,probudiću te ja,sve jedno idem na posao.

-Totalno te mrzim!

***
Od mame i toga da me budi sam se uvek izvlačio tako što sam se,iako sam budan,pravio da čvrsto spavam.Ne želim da kažem nešto pogrešno,ali ja sam na neki način bio njen miljenik jer sam provodio najviše vremena sa njom.Rej je sa 17 počeo da živi sam,Ešli je sa 15 otišla na Akademiju,a ja sam živeo sa njom do pre jedno tri godine,kad sam počeo da živim zajedno sa Roksanom u njenoj kući.Zbog svega toga joj je bilo ili žao da me budi ili se umorila od tolikog napora da to učini.Što se tiče onog ludaka od mog oca,on je,ako nije do sad,totalno skrenuo.To-tal-no! Ne mogu da verujem!Idiot me je,posle jedno 15 minuta drmusanja,polio ledenom vodom!Lepo ja kažem da nije čist.Sad smo išli njegovim ultraskupim kolima ka kući te njegove sekretarice.