I don't have power,I am a power

Part 33

Naravno,prokleta vrata su se za inat meni otvorila uz najveću moguću buku kakvu jedna vrata mogu da naprave.Uh,čime sam zaslužio ovu užasnu sreću?!Kako bilo,bio sam u predsoblju i pažnju mi je privukla nečija silueta kako se šetka gore dole.Čini mi se da niko ovde osim Valeri nema talasastu kosu,tako da ju je lako prepoznati i odpozadi,a to je potvrsio i njen zvonak glas,ovaj put iznerviran,očito je pričala telefonom sa nekom drugaricom.Jeste da nije kulturno da prisluškuješ tuđ razgovor,ali jednostavno ne možeš tome da.se odupreš kad je nešto ovakvo u pitanju

V:Emili,stvarno ne mogu više!Taj čovek je definitivno nepodnošljiv!Uh,sigurna sam da će mi posle svega ovoga trebati neki dobar psihijatar,slažeš se sa mnom?

E:Naravno da se slažem,ali možda bi trebalo da pokušaš da ga malo ignorišeš.

V:Dušo,tako nešto ne može da se ignoriše!Ne kapiram kako se već nije otrovao od onolikog alkohola,pije bez prestanka.Samo čekam kad će da nam dođe policija na vrata,zamalo da ubije jednu ženu iz komšiluka...

Zamalo da se nasmejem na ovo jer sam malopre čuo priču u vezi toga,ali se čini da njoj nije nimalo smešno.

E:Pa zbog čega je takav?Uvek ai mi pričala da je jako smiren,a i kad god dođem kod tebe,on je staložen i pravi džentlmen,šta mu je odjednom?

V:Draga,postoji samo jedna ili dve osobe koje mogu da ga tako izbace iz takta.

E:Dakle,ti ne znaš zašto je besan?

V:Naravno da znam!Svi ovde to znaju,ali niko ne zna šta da uradi,čak ni ja ne mogu da ga smirim.

E:Pa ko je to?Neki poslovni saradnik ili šta?

V:Eh,da je tako,ja bih bila najsrećnija žena na svetu.Iznervirao ga je...Dušo,zvaću te kasnije.

Ups,izgleda da me je primerila.Zar si baš morala sad da se okreneš?!I umesto da me kritikuje ili nešto,ona me je zagrlila.WTF?!Rekla je nežnim glasom:

-O,hvala bogu što te Lovci nisu uhvatili!

-Valeri,nisu oni dovoljno pametni da mene uhvate.

-Ne zezaj se sa takvim stvarima!Ko zna šta bi bilo onda...Znaš li šta si uradio?!

-Gadno iznervirao matorog.

-Dušo,koliko god se nervirala oko toga,mislim da nam je to najmanji problem.

-Ja većeg problema od njega nemam.Ne mogu da verujem da je manijak slomio televizor!Pa gde ću sad da pratim omiljenu seriju!?Čekaj,nije niko dirao televizor u mojoj sobi?

-Nije,ali to sad nije važno.

-Naravno da jeste.Večeras se daje i jedan mnogo dobar film,moram da ga gledam.

-Ne bi trebalo sad o tome da misliš nego...

-Naravno da ću da mislim o tome!Dirao je drugu najsvetiju stvar u ovoj kući!

-Šššš!Čuće te!

-Pa neka me čuje!Šta mi može,a?Ništa.Nemam više tri godine,punoletan sam i mogu da radim šta hoću,makar da budem i kriminalac!

-Valerija!Ko je to?!-čuo se novi glas iz dbevne sobe,ne klasično hladan,ali prepoznatljiv.

-Nije Valerija nego Valeri,glupane jedan!-viknuo sam iako mi je ona pogledom govorila da ćutim.

Ali,ja se ne bih zvao Reks Konor Kiler da ne tražim nevolju uvek kad baš ne treba i,umesto da ćutim kao što bih i trebao,ja sam nastavio da ga provociram:

-Sram da te bude!Zaboravio si joj i ime!Lepo ja kažem da trebaš da se okaniš tog pića,ali ne!Moraš uvek da radiš po avom i mene nema dve nedelje,a šta zateknem?Ludnicu,eto šta.Još si mi i televizor slomio!