I don't have power,I am a power

Part 17

Gledala je pravo u mene i nije verovala.Iskreno,ni ja sam sebi ne verujem kako su uspeli da me nateraju da dođem ovde.Ko zna šta joj se sve motalo u glavi,kad joj je misli prekinuo Aiden:

-Roksana,tebi pričam.Zar nije to onaj provalnik od juče.Ti si ga ipak bolje videla od mene.

Nastavila je da gleda u mene,pokušavajući da smisli neki odgovor:

-Hm,ne znam ljubavi....Mislim da to nije on.

-Sigurna si?-pitao ju je.

-Da,jesam,nije to on.

-O,pa onda se izvinjavam,ja sam Aiden,drago mi je.-obratio se meni,idalje me gledajući sumnjivo.

-I meni je drago takođe.Ja sam Reks.-nekako sam se naterao da se pozdravim sa njim,mada to nije bilo lako.

Možda me je samo sekund razdvajao od totalne katastrofe,tačnije,od toga da ga ubijem tu na mestu.

-A ovo je moja verenica,Roksana.-pokazao je na nju,kao u inat meni.

E stvarno,ja ne znam koje ona!Pa živeli smo zajedno ko zna koliko dugo i ja da ne znam ni kako se zove?!Stvarno si glup.Ali sam joj,da ne bi skapirao šta se dešava,prišao i pružio joj ruku:

-Drago mi je,gospođice Roksana.

-I meni takođe.-rekla je zbunjeno.

-Dooobro,kad smo rešili taj nesporazum,možemo da krenemo.-umešao se goapodin Dankan.

Ja sam,sad Aidenu iz inata,seo pored Roksi,kojoj to uopšte.nije prijalo.Tačnije,sve vreme je bila ukočena.Stariji su sedeli ispred,pored vozača,i pričali,a nas troje je sedelo u zadnjem delu limuzine.Ni jedno od nas nije ni reč progovaralo,samo smo se nas d ojica mrko gledali,a Roksi,koja se našla između nas,samo je gledala u pod.Konačno,stigli smo!Hvala bogu,ne znam da li bih izdržao još minut zajedno sa onim kretenom!Pritrčala nam je jedna starija gospođa u svečanoj haljini.Ustvari,ovde su svi izgledali svečano,osim mene.Možda će mi to biti izgovor da ne odem na to glupo venčanje,jer nemam odelo.

-Rede,Valeri tako mi je drago što vas vidim!-rekla je piskavim glasom.

Prišla joj je Valeri i zagrlila je:

-I meni takođe,Sesilija!Koliko dugo se nismo videle?

-Ko zna,znam da nismo dugo.Jao,tako mi je drago što ste došli,mislila sam da nećete.

-Nisi trebala da brineš,Sesilija,zašto bi smo propistili ovako nešto?-umesto Valeri je odgovorio Red,namerno gledajući u mene.

Tada me je videla i ta gospođa Sesilija,koja je sigurno bila žena gospodina Dankana.

-Ovo ti je sigurno sin,zar ne?

On je klimnuo glavom.

-Oh,bože,kako ličite!Drago mi je,ja sam Sesilija Dankan!-pružila mi je ruku.

-I meni je drago.Ja sam Reks.

-Bože,kako si sladak!Hajde,požurite,večera je spremna!

Ih,koja dosada od žene!

Znam...

Grrrr!Prestani više to da radiš!Ne mogu ni da mislim na miru!

Zašto da prestanem?Ovo je baš zanimljivo.

Stvarno te mrzim!Dobro,makar sam smislio izgovor da ne idem na to glupo venčanje!Dobro je pa nemam odelo.Šteta,a tako mi se išlo...

Hah,to ćemo još da vidimo.

-Sesilija,znaš li za neki butik ili nešto slično u blizini?-pitao je on gospođu Dankan.

-Naravno!Šta ti treba?