I don't have power,I am a power

Part 57

-Olivere,odkud ti?Nisi se javio da si u Americi,drago mi je što te vidim!-skočio je odmah moj otac sa svojom klasičnom učtivošću,mada iznenađen kao i ja.

Šta će,dođavola,Aidenov otac ovde!?Za njim je ušao neki stariji čovek,vidno besan.Odnekud mi je poznat,ali ne sećam se odakle.Gospodin Dankan se,kao i moj otac,dosta trudio da bude što učtiviji:

-I meni je takođe drago,Rede,ali bih voleo da je ovo prijateljska poseta.

-Zašto?Zar se desilo nešto loše?

-Naravno da se desilo nešto loše!-viknuo je ovaj drugi.

-A ko ste vi,ako smem da pitam?

-Ja sam Edvard Tajler,Roksanin otac,a taj huligan od tvog sina mi je odveo unuke!

-Molim?!-skočio sam odmah-Ja njih odveo!?Pa vaša užasna ćerka je htela da ih ostavi,šta sam trebao da uradim?!

-Sve jedno,ti nisi dužan da ih čuvaš,zato mi smesta vrati moje unuke!

-Samo sanjaj,matori!Ni u snu!I jesam dužan da ih čuvam!

-Dobro,sine,smiri se.-ubacio se Oliver-Znam da ste ti i Roksana prijatelji,ali nije tvoja dužnost da ih čuvaš,zato mislim da bi bilo najbolje za sve da ti nama lepo vratiš to dvoje i...

-Jel si ti normalan,čoveče?!Kakav,bre,prijatelj?!Ako sam i ikad bio prijatelj sa njom,nisam više!

-Pa zašto ih onda čuvaš?

-Došavola,zato što sam im otac!

Čini mi se da im je obojici vilica udarila u pod.Hm,izgleda da im je Roksana samo napomenula odakle je njihov otac,iz Kalifornije,gde ja trenutno nisam,kao što i sami vide.Roksanin stari se prvi smirio i rekao i dalje besno:

-Ne!To nije moguće!

-Jeste moguće!-odgovorio sam-Ako hoćeš,uradićemo DNK test,pa ćeš da vidiš!

Ponovo se zbunio na trenutak,pa se pribrao i rekao:

-Sve jedno,i da je to istina,ti nemaš sudsko pravo za starateljstvo!

-Da,a ima ga ona lujka od tvoje ćerke!

-Još jednom li kažeš nešto loše za moju Roksanu,ja ću da te naučim pameti,derište jedno!

-To su mnogi pokušavali,ali meni nema pomoći.Sad ću jednom lepo da vas zamolim da izađete smesta iz moje kuće,a ako ne,zvaću obezbeđenje!

-Mislim da neće biti potrebe za tim...-rekao je gospodin Dankan,a moj otac ga je prekinuo.

-Naravno da neće,neće biti nikakvog isterivanja niti ničeg sličnog.Izgleda da moram da podsetim svog sina da je ovo moja kuća i da sam ja glavni,tako da jedini imam pravo da izbacujem.

-Ok,onda ih izbaci,da ja to ne radim!

-Rekoh da neće biti nikakvog izbacivanja! I ponašaj se pristojno!

-Ti si stvarno skrenuo!Kako da se ponašam lepo kad ova dvojica hoće da mi uzmu rođenu decu i vrate je kod jedne ludače kao što je Roksana!?

-Sad ću ja tebi da pokažem...-zarežao je Roksanin otac i počeo preteći da mi se približava,ali je moj stari stao između nas dvojice.

-Gospodine,mislim da zaista neće biti potrebe za ikakvim nasiljem-rekao je svojom krajnje mirnim glasom.

-A ja baš mislim da hoće i to samo zato što ti nisi dobro vaspitao sina!

-Da si ti naučio ćerku da bude normalna osoba koja ne ostavlja svoju decu tek tako,sad bi sve bilo u redu!-razdrao sam se na sav glas.

-A da ti nisi toliko derište,ovo bi bilo mnogo lakše!-ovaj put je rekao moj otac.