I don't have power,I am a power

Part 6

-Zašto nas napadaju?!-pitao sam ga uznemireno.

-Zar si toliko glup?!Oni su nam neprijatelji,pa nas zato i napadaju!

-Pa nemaju razlog da nas napadnu,zar ne?

-Ne,napadaju nas kad hoće.

-Zašto?

-Ti si stvarno beznadežan!

Eh,kakvi su ovi čudaci!Jeste da to kažem po stoti put,ali zaista ne kapiram tu njihovu logiku!

-Pa objasni mi kad sam toliko bezadežan!

-Slušaj,oni su jednostavno zli i hoće da nas sve ubiju,kraj!

-Zašto bi da nas ubiju?

-Zato što su takvi!Jednostavno,to je jedina stvar koju znaju da rade,da ubijaju!

-A gde oni žive?

-Tamo,iza šume pored Reksona.Ali ni ne pomišljaj da ideš tamo!

-Što?

-Zato što se nijedan Reksonac koji je tamo otišao nije vratio.

-Kao prvo,ja ne verujem u te vaše babske priče,kao drugo,ja sam Zemljanin,ne Reksonac.

-Da,ali ja jesam.

-Pa šta?

-Kako šta?!Ja ću da budem odgovoran ako ti se nešto desi,što znači da moram sa tobom!

-Dobro,onda idemo.

-Rekoh ti da nema šanse!

-Ajde,možemo da pozovemo i Aurabel.

-Stvarno si lud!Ja ću da budem kriv ako se ijednom od vas dvoje dogodi nešto,rekoh da nema šanse!

-Ok,vidimo se.-rekao sam mu izlazeći.

-Stani!Gde misliš da si krenuo?!

-Odo ja po Aurabel,a ti kako hoćeš.

-Ti to ozbiljno?!

-Ja sam uvek ozbiljan.Ćao!

-Ma stani,ne možeš nju da vodiš!

-Treba mi društvo,ili ti ili ona...

-Dobro,idem ja,ali kako da izađemo neopaženi kad smo pod napadom?

-E još samo to da smislim.

-Jao,bože!Planiraš nekzd da idemo,a ne znaš ni kako da izađemo?!

-Hm,možda kroz prozor.

-Valjda vidiš koliko je visoko.Razbili bi smo se ako skočimo!

-Koja je beše tvoja moć?

-Letenje.

Eto,problem rešen,odleti dole!

-Bravo,genije,a kako ćeš ti da siđeš?Ni ne pomišljaj da ću ja da te nosim,niti hvatam od dole.

-Dobri,dobro,smisliću nešto...Možda mogu i ja da letim!

-Ne znam.Probaj.

-Ok,skačem!

-Da li si ti lud ili šta?!Šta ako ne uspeš?!

-Nadaću se da ćeš ti da me uhvatiš...

Hteo je još nešto da kaže,ali ja sam već skočio kroz prozor.Bože,to je bilo nezaboravno iskustvo!Zaista je extra osećaj kad vam vetar mrsi kosu i kad vam u glavu udara adrenalin.Jedini problem je bio kako da ne udarim u zemlju.Koncentrisao sam se što više mogu.Hajde,leti!Leti!Zamalo da lupim u pod kada sam na metar od tla uspeo da poletim.Ustvari,to je bilo nekakvo lebdenje,koje je trajalo par sekundi,a onda sam pao.Jao kako boli!
Ali bolje par masnica nego da sam pao sa one vrtoglave visine.Tada je sišao i Azur,koji se smejao kao lud.