-Imam osećaj da znam šta hoćeš i ne zanima me šta hoćeš da kažeš,vidimo se!-rekao sam besno i krenuo da mu zalupim vrata ispred nosa,ali ih je zaustavio nogom.
-Nije baš kulturno da zatvaraš ljudima vrata ispred nosa.
-Jeste ako si to ti!Znam zašto si došao i ne zanima me!
-Kad već znaš to,znaš i da bih ja uradio sve za moju snajku.
-Za koga?!
-Za Valeri,očigledno!
-Pa šta ona sad hoće?!
-Prvo me pusti da uđem,pa ćuda ti sve ispričam.
-Hantere,lepo sam rekao da neću da te pustim,bar ne dok mi ne daš valjani razlog!
-Zar ti ne voliš Valeri?
-Volim ja nju,ali ne podnosim njega.
-Koga?
-Znaš već koga...
-Ok,pričamo o njoj,ne o njemu,pusti me da uđem!
I opet počinje da šefuje...Ovo je moja kuća,brate,moja!Evo,još jednom da ponovim,MOJA!!!Nećeš ti da odlučuješ šta ću ja da radim u svojoj kući!
-Mislim da mogu sam u svojoj kući da biram koga ću da pustim a koga ne.
-Slušaj,nemam vremena za gubljenje,pusti me unutra istog trena!
-Ja ću da zovem policiju zbog neovlašćenog upada!Ne treba ti još i to u tvom dosijeu,zar ne?
-Još jednom li to pomeneš,ja ću...
-Nećeš ništa,Han.Ako nemaš nikakav dobar razlog da uđeš,vidimo se.
-Jo,kako si nemoguć!
-Znam,to je prosto porodična crta,a sad...Razlog!I to ne neki glupi,nego dobar razlog.
-Razlog je Valeri,ona prosto želi da budeš tamo i kraj!
-I poslala je tebe?
-Koga drugog?!
-I neko poput tebe je prihvatio da je posluša bez pogovora?
-Zašto neko poput mene?!Šta ti imaš protiv mene i nog karaktera?!
-Baš o tome ti pričam.Previše se brzo naljutiš i ne podnosiš kad nisi glavni.To vam je porodično,ne možeš protiv toga...Pitanje je zašto si je poslušao?
-Pa zar nije dobro da se pomaže porodici,ili u našem slučaju,budućoj porodici?
-Han,ne shvati ovo lično,ali...
-Me zovi me tako!
-Jo,dobro!Ne shvati ovo lično,ali ti definitivno nisi osoba koja bi pomogla nekome,makar on bio i član porodice,tako da je najbolje da mi kažeš šta je razlog...Pravi razlog.
-Ah,dobro...Znaš i sam da sam slab na nju,a ona me ne podnosi,tako da...
-Tako da si mislio da će te bar malo zavoleti ako joj učiniš uslugu,jel sam u pravu?
-Zašto pitaš ako znaš?!
-Volim da to čujem iz tvojih usta.Ajde,ulazi!
-Konačno!Mislio sam da će ovo da traje zauvek!
Kao i obično,'ladno je ušao i krenuo ka dnevnoj sobi,ali sam ga zaustavio:
-Čekaj!Izuj se!
Okrenuo se ka meni i pogledaome u smislu ,,jel si ti normalan?!'',pa je na kraju pitao:
YOU ARE READING
I don't have power,I am a power
Fantasy,,Bila je to samo mala greška,ali me je koštala...Mogla bi se i nazvati nesporazumom,ne greškom,ali sve jedno,taj tren je bio koban.Posle toga,klupko laži je počelo da se odmotava...Tek tad sam saznao svoju pravu svrhu,svoje poreklo i svoju zlu str...