I don't have power,I am a power

Part 55

Sad stvarno ne mogu da verujem!Zar u Americi ima toliko ljudi koji se zovu Hanter Kiler?!Kuku,možda su mi svi oni rođaci!A najveći problem je taj što nijedan ne liči na onog kog tražim.Mislim,ni jedan nrma crvene oči...Uf,koji sam ja kreten,sigurno je promenio boju očiju!Ipak postoje razni načini za to,a najprostije je sa sočivima,zato su velike šanse da je uradio to.Ali sve jedno,sa bilo kojom bojom očiju,ni jedan od njih ne liči na onog kog tražim.Već dva sata upoređujem sliku koju sam našao sa slikama na lap-topu.Ok,sad više ne tražim ništa,sad lupam glavu o tastaturu.

-Prestani to da radiš,povredićeš se.-čuo sam poznati glas iza sebe.

Uf,samo mi je on falio!On je jedina osoba koja ni pod razno ne sme da zna da mu tražim brata,bio bi sigurno besan.Dobro,to je pretpostavka,ali mi iskustvo savršeno jasno kaže da on ne voli kad mu neko buta po ličnim stvarima.

-Kako god,nije važno...-promrmljao sam-Šta hoćeš?

-Ništa,samo da ti kažem da je sad 11 sati.

-Hm,mislim da imam sat i ovde...

-Pa ne vidim baš da spavaš.

-Zašto bih uopšte spavao?!

-Ne znam...Možda zato što rano ustaješ.

-Slušaj,nemoj ti da brineš kako ću ja da ustanem,a ni kad ću da legnem,prosto mi se ne spava!

-Ok,ok,što se odmah ljutiš?

-Me ljutim se,nego sam frustriran,radim nešto i...

-Šta,ako nije tajna?

Uf,pameti moja,zašto uvek moraš da upropastiš?!Ne,ovaj put nije kriva pamet,ipak je za sve okrivljujem...Kriva su ova moja prokleta usta koja neće da sačekaju da im pamet kaže nešto...Pa pametno,valjda.A on baš sad našao da bude radoznao?!

-Jeste tajna,ajde ćao.

-Ma daj,ne bi trebalo da postoje tajne između članova porodice.

-Ha-ha-ha,vidim.Ti meni sve pričaš.

-Ja sam stariji.

-Dakle,to znači da ja tebi moram sve da kažem,a ti meni ne?!

-Baš tako.

-E pa,samo sanjaj.

-Ma hajde,sigurno nije ništa strašno,daj mi da vidim!

-Ostavi me na miru,dosado jedna,gori si nego zubobolja!Nije ništa strašno,nego je tajna!Tajna koju ti ne bi trebao da znaš!Znaš šta,u pravu si.Trebao bih da idem da spavam,ustajem rano sutra,zato laku noć!

-Ali...

-Laku noć,tata!-rekao sam i izgurao ga uz sobe.

-Ok,ali se potrudi da spavaš,doći ću da proverim.

-Nema šta da me proveravaš,vidimo se!-viknuo sam i zalupio mu vrata.

Bože,kako je ovaj tip dosadan!Grrr,stvarno mi dođe da ga zadavim!On će mene da proverava da li spavam...Hah,ko da imam deset godina!Kako god,da ne bi nešto posumnjao,ugasio sam sva svetla i sa lap-topom legao u krevet i pokrio se preko glave.Ovo me podseća na to kad sam bio mali,pa sam zaboravio da učim za sutrašnji test,a mama to ne zna,pa ja lepo učim do tri ujutru i onda spavam par sati do polaska u školu i naravno,nemam pojma ništa.Ovo je kao da radim neki domaći.Zaneo sam se i odjednom se čulo otvaranje vrata.On se izgleda nije zezao za to da će da me proveri.E,sjajno...Kako moj glupi mozak još ne kapira da se on nikad ne zeza?!Munjevitom brzinom sam zaklopio lap-top i stavio ga ispod jastuka,kao i onu sliku.Napravio sam se da spavam,a on mi je uperio baterijsku lampu u oči.