I don't have power,I am a power

Part 43

-Ali ne možeš da ideš!

-Mogu i hoću.

-Reci mi bar šta se desilo!

Hvala bogu pa nam je dvorište ovoliko,a Valeri je odlučila da ide peške,tako da možda uspem da je odgovorim pre nego što ode.

-Nije važno šta se desilo,važno je da sad idem i da neću da se vraćaOm.

-Molim te,stani,reci mi šta se desilo...

-Zašto si toliko uporan!?Šta tebe briga šta ja radim i zašto smo se nas dvoje posvađali!?

Odjednom je zastala i okrenula se ka meni.Rekla mi je nežno:

-Izvini...Nisi ti kriv za ovo što nam se dešava,on je.

-Dobro,očigledno nećeš da mi kažeš.Gde ćeš da budeš?

-Biću kod jedne drugarice.

-Treba li ti novac?

-Ne,ne treba mi.Nisam jedna od onih nafuranuh glupača koja se oslanja samo na bogate idiote poput Reda.Ja sam po zanimanju model,mogu sama da zarašzjem za život.Možda neću moći da sebi prijuštim ovakvu kuću,pet skupocenih automobila,markiranu odeću,poslugu i druge stvari,ali ću sigurno zaraditi za neki manji stan,a do tada ću da živim kod jedne prijateljice,kao što uvek i radim.

-Uvek?Ovo se i pre dešavalo?

-Da,samo što nikad nije bilo ovako ekstremno.

-Pod ekstremno smatraš da bikad nisi ovako otišla.

-Ne,bar sto puta sam ovako otišla,ali,kao što vidiš,vratila sam se,što sad neće biti slučaj.Pod ekstremno kažem da me je prvi put udario.

-Molim?!Šta je uradio?!

-Dobro si čuo,ošamario me je...

-Pa šta se desilo da...

Ponovo je zastala i okrenula se ka meni.Oči su joj bile pune suza.Rekla je histerično:

-Stvarno hoćeš da čuješ šta se desilo?!Dobro,reći ću ti!Onaj idiot se ponovo napio!Sve je bilo savršeno,savršeno smo funkcijonisali,on je bio ok,dok se ponovo nije napio!Kao i uvek,rekla sam mu da ne može da rešava sve probleme tako što će da se opija,a on je odjednom poludeo i slomio je neku flapu o zid.Skroz je raskrvario ruku...

Eto odakle krv i staklo.Nastavila je,sad uveliko plačući:

-Rekla sam mu da he skroz poludeo i da ne može tako da rešava problema,a on je počeo da viče kako ja ne smem da se mešam u njegov život,prišao mu je i ošamario me.Ja to više neću da trpim!

Nisam imao šta da joj kažem Svaki bi tajo postupio da je na njenom mestu.Znao sam da mu je otac kreten,ali da udari devojku...Nisam verovao da je za to sposoban.Jedino što sam uspeo da joj kažem bilo je:

-Čuvaj se...

-Bolje da ja to tebi kažem.Slušaj,ako ti zatrebam,biću na ovoj adresi...

Dala mi je neku adresu i otišla.Gledao sam je dok mi skroz nije izašla iz vidika,a onda sam se okrenuo ka kući i krenuo odlulnim korakom.O,sad ću ja njemu da očitam bukvicu!Kako je mogao da uradi tako nešto?!Upao sam u dnevnu sobu kao specijalac,što on očigledno nije nu primetio.Sedeo je na dvosedu sa nogama podignutim na sto.Pijuckao je neki koktel i gledao TV.Kao da se ništa nije desilo!

-Zašto si to uradio?-pitao sam što sam mirnije mogao.

Sad je gubljenje živaca poslednje što mi treba,iako bih mu sad tako rado razbio nos.Sad sam siguran da me nije ni primetio kad sam ušao.Umorno je podigao glavu,nasmejao se i rekao: