I don't have power,I am a power

Part 32

Što sam se više približavao parku,bilo mi je sve gore.Uh,što jednostavno ne mogu da se okrenem i pobegnem?Hajde,za ime svega,smiri se!To mora da se učini i gotova priča.Ne,ne mogu to da uradim! Sad je sto posto sigurno,Džoana mi se sviđa i to mnogo,ali to nije prolazna zaljubljenost,samo da mi je slatka a sledeći dan nađem još dve kao ona,nego zam se baš zatreskao u nju.Eto,ja sam živi dokaz da ljubav uništava ljude,ili demone ako hoćete.Prvi problem je bio što nisam mogao da je ovako izigram,a drugi,još gori,je da sve jedno nikad nećemo moći da budemo zajedno.Zašto život ne može da mi bude jednostavno normalan,a ne ovako komplikovan?!Mrzim svoj život! Polako sam prilazio klupi na kojoj su sedeli njih dvoje i rekao glumeći ležernost (iako sam iznutra hteo da eksplodiram):

-Hej,pa gde ste vi?

Umesto Džo odgovorio je Kai,iako pomalo ljuto,sa malim prizvukom radosti:

-Bolje da mi to tebe pitamo.Gde si ti do sad?!Čekamo te već pola sata!

-Ma znaš ti mene.Ako ne spavam bar 15 sati,ne mogu ni da razmišljam.

Džo je ustala sa klupe i skočila mi u zagrljaj:

-Mislila sam da ti se nešto dogodilo!

-Dušo,šta može da se desi opasnom dečku kao što sam ja?

Nisam mu gledao facu,ali mogu da se kladim na to da je Kai prevrnuo očima na moju izjavu.Očigledno je.sam skapitao da ja ne bih mogao da povredim ni nekog duplo manjeg o mene.Naravno,i da ga je gledala,Džo to nebi ni primetila jer je njen pogled bio fiksiran na meni.Činilo mi se kao da sam ja jedina osoba koju vidi.Naš nali romantični trenutak je prekinuo Kai rekavši podrugljivo:

-Hajde,golupčići,ne morate takve stvari da radite ovde.Gde idemo danas?

Džo je sad njega fiksirala pogledom,koji je bio potpuna suprotnost onom prethodnom.Ovaj je bio pun besa,koji mu je poručivao da smesta umukne.Očigledno je ona smatrala da treba da se deai još nešto,na primer poljubac.Čudno,ali za dve nedelje koliko smo ,,zajedno'',nismo se ni jednom poljubili stvarno,što je za mene skoro nezamislivo,jer se obično sa devojkama ljubim dva dana pošto se upoznamo.Ali je sad bilo mnogo drugačije nego ikad,pa sam se suzdržavao što sam više mogao da se ne bih previše vezao za nju,ali izgleda da mi se zbog toga što nisam smeo da imam ništa sa njom još više sviđala.Prokleta bila moja tako glupa logika!Ali ne mogu da se oduprem tome,niko ne može da se odupre ljubavi jer je ona,pored mržnje,najjače osećanje,a ne možeš da biraš u koga ćeš se zaljubiti,zar ne?Inače,ja se uvek zaljubim u devojku u koju ne bih smeo,mada je to obično bilo jer su one zauzete,ali ovaj put je komplikovanije,mnogo,mnogo komplikovanije.Ovaj put je rizik bio mnogo veći od straha da ćeš dobiti par nokauta od ljubomornog dečka,sad su u pitanju bili životi.Nismo znali šta ćemo da radimo,pa smo seli u jedan kafić u parku da popijemo nešto.Ja sam,po nekom starom običaju,uzeo limenku piva,dok su njih dvoje pili kapućino i gledali me u čudu zbog toga što tako lako na eks popijem celu limenku.Inačr,jedna limenka se na kraju pretvorila u tri,zamalo i u četri da me njih dvoje nisu odvukli odande.Džo me je kritikovala dok smo se šetali tražeći nešto zanimljivo,a što ne uključuje opijanje(dakle,nešto nepostojeće):

-Ti si stvarno nemoguć!Izađemo malo da se prošetamo,a ti se odmah napiješ,alkoholičaru jedan!

-Ja?Napio?!Ljubavi,ne možeš ni da naslutiš koliko ja moram da popijem da bih se napio.

To je bila čista istina.Mogao sam da popijem baš dosta a da ne osetim nikakve posledice tog trenutka,mada je sutra ujutro glavobolja nepodnošljiva,ali sam ja već skoro doktorirao sve u vezi toga,tako da mi mamurluk ne smeta previše.Da nekim čudom ja i Džo uspemo da budemo zajedno,sigurno bi amo ae ojo toga najviše svađali,jer je ona bila jedna od onih dobrih devojaka koje me odobravaju nikakve poroke.Iskreno,ne znam da li bi smo nas dvoje uopšte izdržali zajedno.Mnogi kažu da ljubav menja muškarce,ali nisam baš preterano siguran u to,bar.ne u mom slučaju,jer sam ja nepromenljiv.Ustvari,možda još nisam našao devojku koja bi me promenila.Mislio sam.da je prava devoka za mene bila Roks,ali izgleda da sam se prevario,izgleda da devojka mog života upravo stoji pored mene i vraća joj se dobro raspoloženje,a ja ću uskoro da joj uništim život.Ne,ne mogu to da uradim!Neću to da uradim,neču da povredim nekog kog volim! Odjednom,naglo sam stao,a njih dvoje su se okrenuli i pogledali me upitno,a jasam rekao natmureno: