Hodala sam hodnicima škole pognute glave, nekako sam se bojala krivih pogleda ljudi, krivih tumačenja mene. Nastavila sam svoj brzi hod do učionice pokušavajući se ne obazirati na poglede koje imam na sebi. Ušla sam u učionicu i kao po običaju zauzela prvu klupu do prozora. Uskoro završava i ova glupa školska godina i napokon idem na faklutet. Samo se želim maknuti od ovih ljudi, njihovih misili, izraza lica, predrasuda ili stereotipa. Stisnula sam svoju kožnu jaknu još više uz sebe jer je u učionici postalo izuzetno hladno. Pramen moje smeđe duge kose padao je preko mog lica i samo smetao, zakačila sam ga iza uha i pogledala u daljinu. Izvana je dopirao glas ostalih učenika koji su samo čekali zvono da mogu ući unutra jer su bili onaj tip koji dolazi na sat tek kada se zvono oglasi. Učionica je bila prazna i falilo je samo još nekoliko sekundi do prvog zvona na kojeg su se rijetki obazirali. Nekoliko učenika je ušlo u razred i samo me tupo pozdravilo. Izvadila sam bilježnicu iz svoje crne torbe i stavila je ispred sebe. Matematika koju jako malo učenika zapravo voli bila je moj najdraži predmet. Toliko je zapravo jednostavna i logična. Ne razumijem svoju generaciju, samo su iskompleksirani. To je sve. Uz bilježnicu sam stavila penkalo i čekala profesora da uđe u učionicu.
- Dobro jutro. - pozdravio nas je na što je ustala samo nekolicina učenika. Isfrustrirano sam puhnula i vratila pogled na dvorište škole u kojemu su ostali samo oni loši učenici koji su pušili ispred škole ne znajući da si uništavaju život. Dok je profesor zapisivao sat netko je pokucao na vrata razreda. Uz profesorovo dopuštenje unutra je ušla crvenokosa djevojka kovrčave kose.
- Oprostite što kasnim. - nakašljala se dok je popravljala svoju razbarušenu kosu. Svježe pojebana. Preokrenula sam očima i vratila pogled na profesora i njegovu reakciju koji je samo pokazao rukom da sjedne na svoje mjesto. Dosadno.
- Ovako razrede pošto je školska godina uskoro gotova ne želim vas previše zamarati al..- profesorov monolog ponovno je prekinulo kucanje na vratima. Na okvir vrata naslonila se kovrčava glava zelenookog dečka.
- Styles! Ponovno! - iako je bio odličan učenik spadao je u onu skupinu loših dečki kojih su se svi bojali. Jebači škole.
- Oprostite imao sam posla. - njegov prgavi i ponosan osmijeh našao se na njegovim usnama što je samo značilo da je on pojebao onu djevojku od maloprije kojoj na neko čudo uvijek zaboravim ime.
- Da nastavim. Državna matura je uskoro i oni koji žele upisati dobar fakultet mnogo će značiti. Uložite svu ostalu snagu koja je ostala u vama. Dobro? - neki su samo nezainteresirano klimali glavom tek toliko da profesor zašuti. Vratila sam pogled na dvorište koje se sad potpuno ispraznilo. Profesorov glas značio je da počinjemo s radom na što sam otvorila bilježnicu i počela s radom.
(...)
Nevoljko sam hodala putem do kuće. Kiša je lijevala kao iz kabla i samo sam željela što prije stići u svoju toplu sobu. Moje bijele starke sada su već bile natopljene vodom, ah to je ta čar kad živiš u Londonu. Iznervirano sam puhnula i ušla u zgradu kako bih što prije otišla pod tuš. Izula sam svoje starke dok sam bacila torbu s ramena. Lagano olakšanje prošlo je mojim leđima. Po običaju sam produžila do kupaonice i skinula svu odjeću sa sebe u nadi da se okupam. Pustila sam vodu da napuni kadu dok san gledala svoj odraz u ogledalu naslonjena rukama na umivaonik. Moja duga smeđa kosa sada je bila potpuno natopljena vodom, moje velike plave oči bile su razmrljane maskarom koju sam ujutro stavila, moje pune usne sada su drhtale od hladnoće. Skinula sam grudnjak i gaćice i samo ušla u vrelu vodu koja je automatski opustila moje mišiće i ugrijala moje tijelo. Opustila sam se u potpunosti i pustila sve svoje brige i gluposti sastrane. Želim se opustiti.
(...)
Tihim gotovo nečujnim koracima otišla sam do boravka. Navukla sam crnu majicu koja mi je došla do pola butina, na svoje duge noge navukla sam tople natkoljenke. Skupila sam se na kauču i upalila TV jer trenutno nemam što pametnijeg raditi. Ako mislite da imam prijatelje nemam, nikada mi nije bilo potrebno društvo. Od kada su moji roditelji poginuli prestala sam s normalnim stvarima, moja garderoba postala je tamnih i neutralnih boja, moje komuniciranje s ljudima snizilo se na minimum, moja ljubaznost je nestala, fokusirala sam se na učenje i svoj uspjeh jer sam sigurna da bi to moji roditelji željeli. U školi skoro nitko nije htio pričati sa mnom jer sam čudna, prostakuša, umišljena, bezobrazna mogla bih do sutra nabrajati ali navikla sam. Čovjek s vremenom odjebe od nekih stvari i prestane se obazirati na ljude oko sebe. Moje jedino društvo bio je Luke, moj osobni trener. Da, treniram boks već dobre tri godine i to je ono što zovem ispušni ventil. Opušta me dok sam fokusirana samo na jednu stvar i to je upravo što boks radi. Jedino su cigarete još jedan od mojih tajih zadovoljstava koje koristim na dnevnoj bazi. Ponekad čovjeku treba nešto od čega će bježati od stvarnosti, od sadašnjosti, od svakodnevice. Ponekad se čovjek boji i treba zaštitu ali kad si sam postaneš borac i naučiš na greškama da usprkos svemu na kraju ostaješ sam i jedino trebaš vjerovati sebi.
(...)
Moje spavanje prekinuo je alarm. Lijeno sam ustala iz kreveta i protegnula ruke. Još jedan glupi dan je predamnom. Uzela sam mobitel u ruke i nespretno otišla do kuhinje po svoju jutarnju šalicu čaja. Danas imam samo tri sata što je i više nego odlično, povijest i dva sata fizike neće biti toliko teški za podnesti. Otpila sam gutljaj svog tek kuhanog čaja od kamilice koji je grijao unutrašnjost mojih obraza i grlo. Stavila sam šalicu u perilicu i otišla do sobe da se spremim za još jedan dan u paklu.
Obuka sam crne hlače visokog struka i sivi džemper iako je sredina svibnja poprilično je hladno. Na noge sam obula svoje bijele već istrošene starke i krenula prema vratima. Stavila sam torbu preko ramena u nadi da mogu ići pješice u školu jer mi se neda voziti auto i vraćati se nazad po ključeve.
Lagana sunčeva svjetlost grijala je moje obraze do škole koja je bila udaljena samo nekoliko kvartova. Prošla sam rukom kroz kosu i podigla je u rep kako mi ne bi smetala. U dvorištu škole je kao po običaju bila hrpa učenika, od onih šmokljana do onih velikih faca škole. Kod stepenica su kao i obično stajali momci s kojima sam čak ponekad znala komunicirati, ali ništa specijalo nisu za moj gušt.
- Hej El. - pozdravio me Zayn dok je uvlačio dim svoje već tko zna koje cigarete danas. Nesvjesno sam zagrizla usnicu jer kvragu kako je zgodan. Njegovi dugi istetovirani prsti i ruke, crna kosa i crne oči, na prvu bi vam možda utjerao strah u kosti ali kasnije shvatiš da je zapravo mlakonja.
- Hej Z. - produžila sam dalje i ušla u školu u kojoj su se odvijale pripreme za ovogodišnju maturu u kojoj napokon i ja sudjelujem. Zadnja godina školovanja u srednjoj školi je pravo mučenje jer i danas ne znam što studirati i to je ono što me žestoko muči. U učionici je mirno sjedila kovrđava glava na mom mjestu! Mom! Podigao je glavu prema meni kada je čuo korake i preokrenuo očima. Nije da je on meni nešto zanimljiv, gad.
- Ovo je moje mjesto. - prekrižila sam ruke i stala ispred njega.
- Nigdje ne piše. - pokazao je rukama na klupu.
- Styles!
- Uu mala se naljutila ha? E pa i ti si mene naljutila neko veče!
- Oprosti što sam ti uništila ego! - sarkastično sam rekla i sjela do njega na praznu stolicu, maknut će se.
- Vidiš da nisam sjeo na tvoje mjesto.
- Ali na moju klupu jesi!
- Glupačo. - njegovu stolicu sam grula nogom na što je on samo oblizao usne i došao do mene ogradivši me svojim rukama, glavom sam uradila u zid i zatvorila oči na kratko zbog bola koji je nastao.
- Voliš grubo ha? Vidiš i ja isto. - ponovno je oblizao svoje suhe usne i pogledao u moje.
- Odvratan si! - nogom sam ga udarila u međunožje i gurnula ga primivši ga za ramena. Uzela sam svoju torbu i iznervirano izašla iz učionice. Kako se samo usuđuje? Nisam ja kriva što sam mu uništila reputaciju među navijačicama, ionako ih je sve već izjebao. Prošla sam rukom kroz kosu i otišla do toaleta da razbistrim glavu i misli. Što on misli tko je? Oprosti dragi Harry ja nisam jedna od tvojih glupačica, ako već igramo igru igramo je na moj način!
YOU ARE READING
Mission accomplished ://h.s
Fanfiction- Kako si mogla?! Ja sam prokleto zaljubljen u tebe a ti?! Ja sam za tebe samo igračka! Jebena igračka.- vikao je na mene i pogledao s očima punim razočaranja. Koliko god mu željela reći da ga volim to je potpuno zanemarivo s mojim lažima.
