Mission accomplished ://h.s

Who

Glasno udaranje vratima i teški koraci probudili su me iz lakog sna. Protrljala sam oči i došla do stepenica gdje se muška figura vukla po stepenicama i bazdila po alkoholu. Zaklopila sam ponovno oči ne bi li razbistrila vid. Ponovnim otvaranjem očiju primjetila sam kovrđavu glavu kako sjedi na stepeicama sa bocom u ruci. Tiho je pjevušio sve dok nisam upalila svjetlo i pogledala u njega. 

- Elena. - oči su mu zasjale ali njegov umorni i suviše hrapav glas ga je izdao. Okrenula sam mu leđa i krenula nazad u boravak na spavanje jer sam bila umorna a svađanje s njim mi nije padalo na pamet. 

- Ne idi. - njegov hrapavi glas odjeknuo je mojim ušima te je automatski prerezala moje srce. Ovo boli više nego što bi trebalo. 

- Odi na spavanje. - produžila sam ali me njegov pijani hod nastavio slijediti. 

- Ne bez tebe. 

- Ja sam kurva sjećaš se? - okrenula sam se prema njemu i njegovim zelenim očima koje su sad pokazivale tugu? Protresla sam glavu na svoju glupavu misao i natočila čašu vode. 

- Znaš da ne mislim to. 

- Ne Harry! To je upravo ono što misliš. 

- Ti ne znaš što ja mislim. - potpuno mi se približio dok je njegov dah padao mojim licem. 

- Znam da sam kurva, mislim da je to dovoljno. - progutala sam slinu koja mi se nakupila u ustima i spustila glavu. Nabio je moje tijelo na svoje zabivši me na šank, oslonila sam se rukama i pogledala u njega ponovno. 

- Makni se. - izdahnula sam dok je njegova ruka prošla mojim tijelom koju sam zaustavila bez upozorenja. 

- Pogledaj što mi radiš. 

- Sebičan si. 

- Zbog tebe. - polizao je usnice te lagano zagrizao usnicu što je poslalo tisuće trnaca niz moje tijelo. 

- Makni se od mene. - zarežala sam i položila ruku na njegova jaka prsa dok je njegovo srce zaigralo pod mojim dodirom što je izazvalo mali osmijeh na mojim usnama. 

- Tvoje tijelo mi to ne govori. Drhtiš. Voliš moj dodir. Isto kao i ja tvoj. - prstom je prošao po mojim usnicama koje su zadrhtale kao i moja koljena. 

- Rekla sam ne. - teško sam rekla boreći se s razumom. Ne želim da prestane ali ne želim da vidi da sam slaba. Slaba na njega. 

- Želim te večeras. - drhtavo je rekao kao da se boji mog odgovora ili mojih riječi. 

- Možeš prestat? - odgurla sam ga od sebe i ljuto ga pogledala. 

- Želim da budeš moja, samo večeras. Onda idi. 

- Ne mislim izgubit nevinost s tobom! - njegov zbunjen izraz lica zbunio je i mene pa sam protresla glavom. 

- Ne mislim na sex Elena. - prljave riječi zvuče dobro iz njegovih mekih usana. Prokleto dobro. 

- Svejedno Harry. - krenula sam ispred njega te sjela na kauč u nadi da odem na spavanje. 

- Sviđam ti se. - njegov ego postajao je sve veći i bio je svjestan činjenice da se može igrati sa mnom ali igrala sam i ja. Izgleda da ovome nikad kraja. 

- I dalje si kreten. 

- Ne misliš to. 

- Da mislim! Bezobrazan si, otresit, egoističan, umišljen, nemaš granice i mrzim te! Dovoljno?

- Isto kao i ti Elena. - protresla sam glavom i prije nego što sam izgovorila išta prekinuo me je - Isti smo. 

- Kako se usuđuješ?

- Što? Reći istinu? Barem sam iskren prema tebi. 

- Ti? Ti iskren? Ti si taj koji cijelo vrijeme igra igrice, laže i zavlači me. 

- Prestani prebacivati ono što činiš na moja leđa. Gora si od mene. - okrenuo se na peti nekako nespretno što je usprkos svađi izazvalo osmijeh kod mene. 

- Dokaži da sam gora od tebe. - brzo sam rekla i spustila glavu koju sam ubrzo podigla s velikim osmijehom. Njegov podsmijeh ušao mi je u uši te se ponovno okrenuo prema meni.

- Ne želiš priznati ono što osjećaš, zar to nije dovoljno? - bio je upravu i mrzila sam to. 

- Jesam, priznala sam. - nijekala sam istinu jer je laž uvijek bolja ma koliko boljela. 

- Meni jesi, ali priznaj sebi. 

- Jesam. I što sad? 

- Ništa. - slegnuo je ramenima i krenuo uz stepenice. 

- Ništa? Jel se ti šališ?

- Upravo si sebi priznala da si gora od mene. 

- Da i?

- On je najgori! - podsjetio me na moje riječi te sam se lagano nasmijala na njegovu pamet i hrabrost koju je imao. 

- Znaš u čemu je problem? 

- U čemu? 

- Što si slabiji na mene nego ja na tebe u tome je problem. Ja sam jača Harry, čak i od tebe. 

- Malena. - njegov hrapavi glas mi se skroz približio i poljubio moj vrat na što sam zabacila glavu - Mogu te imati na ovom kauču, na stolu, na prozoru, na zidu, na šanku, gdje god poželiš ali znaš u čemu je problem? 

- Problem je u tome što te ne želim povrijeđenu kao ti mene. -  nastavio je i progutao knedlu kad je podigao pogled na moje oči. Snažna bol prošla je mojim prsima jer sve što je govorio bila je istina. Ona istina koje sam bila svjesna, koju nisam željela priznati ali bila je tu. Nezaobilazna.  

- Problem je u tome što se bojiš. - nije skidao pogled s mojih očiju dok je teško disanje ispunilo prostoriju. Premalo mjesta među nama a želim da bude bliže. 

- Problem je u tome što si pre ponosna. - njegove usne gotovo su doticale moje, teški izdasi izlazili su iz njegovih sada suhih usana koje sam tako željela imati na sebi ali nisam. Odmakla sam se.

- Problem je u tome što imaš predrasude o ljudima poput mene. - hodao je iza mene. Iako je bio pijan znao je, bio je dobar s riječima.

- Problem je u tome što mi ne vjeruješ.

- Nemam razloga da ti vjerujem! - viknula sam na njega jednu dobro poznatu činjenicu koju smo oboje znali. Krio je sve, isto kao i ja. Isti smo na pogrešan način. Onaj loš.

- Zar ti ovo nije dovoljno? - moju drhtavu ruku položio je na svoja prsa ali odmakla sam je. Ponos je ovaj put bio jači od mene i mog razuma i šanse da imam išta s njime.