Sve sto dotaknem ja uništim... - PAUZA

13. Noc bez kosmara

Budim se. Osecam da me neko grli. Okrecem se i vidim Liama pored sebe. Prisecam se kako smo zavrsili zajedno u krevetu. Setila sam se predhodne noci i pocele si suze da mi klize niz lice. Lezim na ledjima, idalje zagrljena, i razmisljam. Shvatam da nisam imala kosmar. To mi se nije desilo od kad sam se probudila iz kome. Nije prosla ni jedna jedina noc da nisam imala kosmar, ali sada ga nisam imala. Nije mi bilo jasno kako, nije da mi nije bilo drago, samo mi nije bilo jasno. Liam se budi i kad vidi da me je zagrlio brzo sklanja ruku sa mog struka i izvinjava se
L:"Izvini, ja... nisam znao da sam te zagrlio".
J: "Nema veze"
rekla sam kao da se nista nije ni desilo. Ustala sam iz kreveta i otisla u svoju sobu. Henon, Karin i Elsa nisu bile u sobi. Uzela sam srno ljubicastu trenerku i sivu majcu i pocela da se presvalacim. Zaboravila sam da zakljucam vrata sobe. Dok sam se presvlacila Liam je usao u sobu. Cim je video da se presvlacim izasao je iz sobe i rekao
L:"Izvini, nisam znao da se presvlacis".
Kada sam se presvukla rekla sam
J:"Nema veze, udji".
Polako je otvorio vrata sobe i usao. Uzeo je telefon i krenuo da izadje iz sobe.
J:"Ovaj... mogu li nesto da ti kazem? Moram nekome, a ne znam kome"
pitala sam nesigurnim tonom.
L:"Naravno"
rekao je i seo pored mene na krevet.
J:"Pa... verovatno ti nece biti jasno zasto, ali imam kosmare, svake noci, vec jako, jako dugo. Ali nocas ih nisam imala. Ne znam zbog cega, tj mislim da znam, ali zvuci jako glupo"
rekla sam gledajuci u pod.
L:"Nista mi nije jasno, hoces da dodjes popodne kod mene pa da mi sve ispricas. Moji nece biti kuci,a Elsa bi trebala da ide kod sestre"
pitao je. Naravno da mu nije jasno. Nisam bila sigurna da li sam spremna da mu kazem sve, ali sam ipak pristala jer mi je bio potreban razgovor sa nekim, pa makar to bio i Liam.
J:"Vazi, moze u dva?"
pitala sam. Klimnuo je glavom, poljubio me u obraz i otisao. Posto sam bila sama kuci, mama je bila na poslu, a Leon kod druga, odlucila sam da ne radim nista do dva sata. Samo sam lezala na krevetu, slusala muziku i razmisljala. Razmisljala sam o Mario i o tome da li je stvarno celo vreme bio uz mene dok sam bila i komi, naravno dok je bio ovde, i da li je stvarno morao da ode. Razmisljala sam o tome koliko su ljudi zli i o tome sta su ljudi spremni sve da urade samo da bi te povredili. Ni sama ne znam zbog cega sam toliko mrzela ljude, nije da su me povredili, ali kao da od onog dana vise nisam mogla da verujem ljudima. Ali sa Liamom je drugacije, imala sam osecaj da mogu da mu kazem bas sve i da on nece da me povredi. Ni sama nisam znala zasto sam to osecala, ali kao da je bio drugaciji, nekako bolji od ostalih. Nisam vise bila sigurna da li se zaljubljujem u Liama ili ne, jedino sam bila sigurna da ne zelim da ga izgubim, makar to bilo samo prijateljstvo jer mi je trebao prijatelj kao sto je on. Nisam mogla da verujem da sam mu trazila da legne sa mnom, nikome ne bi rekla tako nesto, ali njemu jesam, i to bez razmisljanja. Nisam znala sta mi se desava i idalje mi nije bilo jasno kako to da nisam imala kosmare. Ali jedno sam znala, a to je da cu mu sve reci, recici mu kako se osecam i recicu mu da nikad ne sme da me ostavi kao ostali.