Sve sto dotaknem ja uništim... - PAUZA

28. Još jedna loša stvar

U školi je bilo jako dosadno. Dobila sam 5 iz matematike i biologije.
Uroša sam videla dva puta na hodniku i oba puta mi se javio. Liam nije primetio, na svu sreću. Inače bi me odmah ispitivao zašto mi se isti momak dva puta javio u istom danu i njegove ostale gluposti. Sa Mariom sam nešto kratko pričala, nešto ovako u vezi škole, ništa posebno.
Išla sam sama kući jer je Liam ostao na treningu. Počeo je da trenira košarku za školski tim.
Ušla sam u kuću.
J:"Ćao"
Mama je izašla iz dnevne sobe.
M:"Idi ostavi stvari pa dođi u dnevnu. I reci bratu da dođe"
J:"Okej"
Izgledala je tužno i slomljeno.
Otišla sam u sobu, ostavila stvari i otišla kod Leona.
J:"Dođi u dnevnu sobu. Mama i tata žele da razgovaraju sa nama"
L:"Okej"
Ustao je sa kreveta i krenuo prema meni.
J:"Da li znaš o čemu se radi?"
L:"Nemam pojma. Samo znam da je mama celo vreme ćutala od kada sam došao iz škole"
J:"Okej"
Sišli smo u dnevnu.
Leon, mama i ja smo sedeli na trosedu, a tata na fotelji. Mama je gledala u nas isto kao i tata.
T:"Ovako.... Mama i ja se u ploslednje vreme baš i ne slažemo. Dovoljno ste veliki da bi shvatili ovo. Mama i ja smo se dogovorili da bi bile najbolje za sve da se rastanemo"
L:"Za stalno ili na kratko?"
T:"Za stalno"
M:"Ali zapamtite da niste vi krivi za ovo. Tata i ja smo krivi, ne vi"
Ja sam samo ćutala i slušala. Već sam znala da će to da se desi.
Ustala sam i krenula u sobu.
M:"Da li je sve uredu?"
J:"Ma naravno. Sve je savršeno. Jedno da se zna, ja ostajem sa mamom"
Nisam čekala da nešto kažu, samo sam nastavila prema svojoj sobi.
Bacila sam se na krevet i uzela telefon. Nazvala sam Liama.
L:"Heej. Je li sve uredu?"
J:"Pa i ne baš"
L:"Šta se desilo? Jesi li ti dobro?"
J:"Moji se razvode"
L:"Molim? Zašto?"
J:"Nemam pojma. Možeš li da dođeš kod mene?"
L:"Trenutno nisam kući, ali kada dođem kući javiću ti"
J:"Okej, onda neću da ti smetam. Ćao"
Prekinula sam vezu pre nego što je išta rekao.
Naravno da me svi ostavljaju kada su mi potrebni. Ukucala sam Urošev broj u telefon i nazvala ga.
U:"Heej. Otkud to da si me ovako kasno nazvala?"
J:"Izvini. Nemam pojma koliko je sati. Nadam se da te nisam probudila"
U:"Nisi. Nešto se desilo ili me ovako zoveš?"
J:"Treba mi neko za razgovor. Možeš da dođeš kod mene"
U:"A da ti dođeš kod mene?"
J:"Pa dobro, može i tako. Evo me za 10 minuta"
Prekinula sam vezu, obukla jaknu, uzela telefon i izašla iz sobe.
J:"Mamaa, ja idem kod drugarice. Ne znam kada ću da se vratim"
M:"Uredu"
T:"Zašto izlaziš ovako kasno"
Stao je ispred mene i nije me pustio da prođem.
J:"Idem kod drugarice"
T:"Ne možeš ovako kasno"
J:"A ko si ti da mi zabraniš? Skoro da nikada ne provodiš vreme sa mnom, čak većinu vremena nismo ni u istom gradu, tako da nemaš pravo da mi govoriš šta mogu, a šta ne mogu. Nemaš pravo ni da učestvuješ u mom životu i govoriš mi šta smem, a šta ne. Sam si odlučio da tako želiš da bude, tako da možeš i dalje da se praviš da ne postojim, važi?"
Prošla sam pored njega i izašla iz kuće.
Za dva minuta sam stigla ispred Uroševe kuće. Poslala sam mu poruku da sam stigla i otvorio mi je vrata. Otišli smo u njegovu sobu.
U:"Hoćeš da mi ispričaš šta se desilo?"
J:"Pa... Kada sam došla iz škole mama i tata su zvali Leona i mene da odemu u dnevnu sobu. I onda nam rekli da se razvode. Predpostavljam da će tata da ode u Las Vegas jer je pre tamo živeo, a i ima kuću tamo. A mi ostajemo ovde. Zvala sam Liama da dođe kod mene, ali je rekao da nije kući. Ti si mi jedini pao na pamet sa kim mogu da razgovaram o tome. Pa sam te zato i zvala"
U:"Auu. To je baš zeznuto"
J:"Da"
Krenule su suze da mi se spuštaju niz obraze.
U:"Nemoj da plačeš. Hoćeš da te zagrlim?"
J:"Zašto stalno pitaš takve stvari?"
Nije odgovorio. Samo je seo bliže meni, jer smo sedeli na krevetu, i zagrlio me. Kvasila sam mu majcu suzama, a on me je samo grlio.
U:"Nemoj da plačeš, sve će biti uredu"
J:"Neće. Nikada ništa nije uredu. Čim mi krene na bolje desi se nešto grozno. Stalno mi se dešavaju loše stvari. Taj razvog je još jedna loša stvar"
Odvojili smo se. Samo smo se gledali u oči. Izgubila sam se u njegovim zeleno sivim očima.
Počeo je da mi se približava.
J:"Imam dečka"
U:"Kojem je preče nešto drugo od tebe"
J:"Ali mi je ipak dečko"
Bili smo toliko blizu da su nam se nosevi dodirivali.
J:"Ne mogu"
Odmakla sam se od njega.
J:"Izvini, ali ne mogu"
U:"Uredu je. Čekaću, nije bitno koliko. Doćiće valjda i moj red da budem srećan i da ućinim da ti budeš srećna"
J:"Trebala bi da krenem"
U:"Ispratiću te"
Išao je sa mnom do moje kuće. Na putu do moje kuće smo oboje ćutali.
J:"Laku noć"
U:"Laku noć"
Tiho sam ušla u kuću i otišla u svoju sobu. Legla sam u krevet i brzo zaspala.