Sve sto dotaknem ja uništim... - PAUZA

34. Opet on

Deca oko mene su idalje pričala. Marko je počeo da me drma.
M:"Halo. Zemlja zove Lusi"
Trgla sam se.
J:"Ha? Nešto si rekao?"
M:"Da. Pitao sam te jesi li dobro"
J:"Dobro sam"
M:"Hoćeš da se upoznaš?"
Klimnula sam glavom.
M:"Dosta više. Pričate kao neke babe. Ućutite!"
Svi su ućutali i gledali u Marka i mene. Podigla sam pogled i gledala u njih.
M:"Ovo je Kristina"
Pokazao je na devojku duge smeđe kose i brao očiju. Imala je osmeh na licu. Izgledala je kao okej devojka.
M:"Ovo je Nikola"
Pokazao je momka plave kose i smeđih očiju. On je imao nekako zavodnički osmeh. Ali mi njegov osmeh nije bio privlačan. Baš naprotiv. Bio je jeziv.
M:"Ovo je Valentina"
Pokazao je na devojku duge plave kose i morsko plavih očiju. Nije imala osmeh na licu. Samo me je bledo gledala, kao da su joj misli na nekom sasvim desetom mestu.
M:"A ovo je Alexa"
Trgla sam se kada je izgovorio ime. Pogledala sam u Alexu i shvatila da je to isti onaj dečko sa aerodrom. Onaj sa kojim sam se sudarila. 'Opet on' pomislila sam u sebi. Zagledala sam se u njegove smrtno crne oči. Marko je počeo da mi maše rukom ispred lica.
M:"Lusi?"
J:"Molim"
M:"Izgledaš kao da si videla duha"
Svima je nestao osmeh sa lica.
J:"Ja, ovaj... Muka mi je. Idem do wc-a"
M:"Hoćeš da te otpratima?"
J:"Idem do wc-a, mogu sama"
Ustala sam i izašla iz sobe. Nisam imala pojma gde je kupatilo.
M:"Znaš gde je kupatilo, zar ne?"
J:"Nemam pojma"
Nasmejao se.
M:"Na kraju hodnika"
Klimnula sam glavom i uputila se ka kupatilu. Samo što sam ušla i zatvorila vrata neko je pokucao.
J:"Marko, dobro sam. Samo mi je malo muka"
Kucanje nije prestalo. Besno sam otvorila vrata.
J:"Jesi li gluv? Rekla sam da sam..."
Ućutala sam kada sam otvorila vrata. A:"Jesi li dobro?"
J:"Jesam"
A:"Ne želiš da znaju da smo se već upoznali, zar ne?"
J:"Ne"
A:"Uredu"
Okrenuo se i krenuo je prema Markovoj sobi.
J:"Samo si to došao da me pitaš?"
A:"Da"
Okrenuo se i gledao me njegovim crnim očima. Odmeravao me je od glave do pete, nekoliko puta. Ja sam se vratila u kupatilo, pogledala se u ogledalo, izgledala sam kao da me je poplava izbacila, i krenula za Alexom.
J:"Čekaj"
Stao je i sačekao me je. Kada sam ga stigla nastavili smo prema Markovoj sobi. Ušli smo u sobu. Svi su ćutali i gledali u nas.
J:"Ja idem da spavam"
M:"Nećeš da igraš sa nama?"
J:"Ne"
Krenula sam da izlazim, ali je Kristina dotrčala do mene i naslonila se na vrata.
K(Kristina):"Ajde da igraš, ne moraš dugo. Hoćemo da te upoznamo"
J:"Drugi put"
Pokušala sam da otvorim vrata, ali me je ona sprečavala.
K:"Ili igraš ili spavaš ovde, biraj"
J:"Marko. Reci joj"
M:"Hahahahaha, sta da joj kažem?"
Svi su se smejali.
J:"Dobro, ovde spavam"
Sva sreća pa su sedeli na podu pa je krevet bio slobodan. Otišla sam do kreveta i legla.
M:"Stvarno ćeš da spavaš?"
J:"Dap"
M:"Okej"
Sklopila sam oči i brzo sam zaspala.
Budim se vrišteći i u suzama. Svi su oko mene i svi su zbunjeni. Nikome nije jasno o čemu se radi i šta mi je. Nisam obraćala pažnju na to što govore, samo sam stisla kolena uz grdi i jecala. Ponovo isti košmar, a ovde nemam nikoga ko bi mogao da učini da prestanu.
M:"Lusi!"
Viknuo je. Trgnula sam se. Pogledala sam ga.
M:"Šta se desilo?"
J:"Ništa" rekla sam uz jecaj.
Ustala sam iz kreveta i brzo otišla u svoju sobu. Oni su krenuli za mnom, ali sam zaključala vrata svoje sobe pa nisu mogli da uđu. Lupali su na vrata i vikali su da otvorim, ali ih nisam slušala. Lupanje je prestalo.
A:"Šta je sa njom?"
M:"Nemam pojma"
K:"Možda je samo imala košmar"
M:"Moguće"
V(Valentina):"Zašto toliko drami. Kao malo dete se ponaša"
A:"A ti bi se kao drigačije ponašala da si u društvu osoba koje prvi put vidiš?"
N(Nikola):"Alexa je upravu"
M:"Ja nemam pojma šta se dešava"
Kucanje je ponovo počelo.
J:"Dobro sam" viknula sam.
Kucanje je prestalo i nastala je tišina. Pošto sam bila naslonjena na vrata skliznula sam niz njih i sela dole. Prislonila sam kolena na grudi i nasloni glavu na njih. Plakala sam. Ne znam zašto, ali sam plakala. Želela sam svoje prijatelje da budu pored mene. Ali ja sam njih ostavila, nisu oni mene. Čula sam otključavanje vrata i pomeranje vrata. Ustala sam i sklonila se od vrata. 'Naravno da ima ključ' pomislila sam u sebi. Marko je prvi ušao. Prišao mi je i snažno me zagrlio.
M:"Nikada više da me nisi tako uplašila"
Ostali su ušli u sobu i stajali kraj vrata. Pahuljica je sišla sa mog kreveta i, mašući repom, potrčala prema njima. Marko se odvojio od mene i gledao je u Pahuljicu.
M:"A to je?"
J:"Pahuljica?"
A:"Podseća na Praška za brisanje prašine"
J:"Napolje iz moje sobe!"
Pokazala sam rukom ka vratima.
M:"Ajde, pustite je da spava"
Izašli su iz moje sobe, ali nisu zatvorili vrata. Nisam ih ni ja zatvorila. Legla sam na krevet, ali nisam mogla da zaspim. Pahuljica je izašla iz moje sobe i došla do vrata Markove sobe. Počela je da grebe po njegovim vratima. Brzo sam ustala da je uzmem, ali Marko je već otvorio vrata i Pahuljica je utrčala u njegovu sobu.
J:"Pahuljice! Vrati se ovamo!"
Prošla sam pored Marka i ušla u njegovu sobu. Pahuljica je dotrčala do Alexe. On ju je mazio.
K:"Mnogo je slatka"
J:"I bezobrazna"
M:"A nije. Samo joj je dosadno, kad ti nisi baš društvena osoba"
K:"Hajde da igraš sa nama?"
J:"Može. I ovako ne mogu da spavam"
Sela sam između Marka i Alexe. Pahuljica je legla u sredinu i spavala, a mi smo počeli sa igrom.