Sve sto dotaknem ja uništim... - PAUZA

23. Druga šansa

Liam me je ispratio do parka.
L:"Hocćeš da idem sa tobom?"
J:"Nema potrebe. Javiću ti kad završim"
L:"Sigurna si? Neće da te povredi?"
J:"Neće. Javiću ti se čim završim"
Poljubila sam ga u obraz i ušla u park.
Videla sam Maria kako sedi na onoj klupi na kojoj sam sedela ono popodne. Polako sam mu prišla.
J:"Smem da sednem?"
M:"Naravno"
Imao je nesiguran osmeh na licu.
Sela sam pored njega i gledala u daljinu. Nisam znala kako da započnem razgovor.
M:"Odlučila si?"
J:"Jesam"
Opet je nastala tišina, ali ne ona prijatna već ona grozno neprijatna tišina.
M:"Rećićeš mi šta si odlučila?"
J:"Da"
Još uvek nisam bila sigurna šta sam odlučila, ali morala sam da rešim taj problem.
M:"Pa? Šta si odlučila? Daćeš mi drugu šansu?"
Ćutala sam.
M:"Otišao sam jer mi je sestra doživela nesreću. Avion u kom je ona bila je pao i ona je bila jako povređena"
J:"Da li je sada dobro?"
M:"Umrla je jer su povrede bile velike"
J:"Izvini, nisam znala"
M:"Naravno da nisi znala. Niko nije znao. Zapravo niko osim tebe i ne zna"
J:"Da li je to sve istina ili to govoriš samo da bi ti dala drugu šansu?"
M:"Istina je iako mi ti ne veruješ"
J:"Okej, hvala"
M:"Za šta mi se zahvaljuješ?"
J:"Jer si mi rekao to"
Ponovo smo ućutali.
J:"Ako me budeš ponovo povredio više nikad, ali baš nikada neću da ti se obratim. Jasno?!"
M:"Da. Znači li to da mi daješ drugu šansu?"
J:"Valjda, ali samo kao prijatelji"
M:"Za sad"
J:"Ne za sad. Za zauvek jer imam dečka"
M:"Ko je srečnik? Da li ga znam?"
J:"Liam, dečko koji je onda bio sa mnom kada smo pričali posle škole"
M:"Ahaa. Koliko dugo ste zajedno?"
J:"Par sati"
M:"E pa srećno"
J:"Hvala. Idem ja"
Ustala sam i krenula, a on je idalje sedeo na klupi.
M:"Nadam se da ćeš ponekad da nađeš vremena za druženje sa mnom"
J:"Naravno"
Nasmejali smo se.
M:"Večeras pravim žurku kod mene, hoćeš da dođeš? Možeš i dečka da povedeš"
J:"Ne znam baš"
M:"Neću da pokušam da ti uništim vezu, ne brini. Samo hoću da se družim sa tobom jer si baš cool osoba"
J:"Videću sa Liamom, pa ću da ti javim"
M:"Važi"
Ustao je. Vratila sam se do njega i poljubila ga u obraz.
J:"Ćao"
Bio je zbunjen, ali je imao osmeh od uveta do uveta.
Izašla sam iz parka i nazvala Liama.
J:"Heej, završila sam"
L:"Super. Hoćeš da odemo na toplu čokoladu?"
J:"Može"
L:"Sačekaj tu, stižem za desetak minuta"
J:"Okej, ćaoo"
Čekala sam ga ispred parka. Razmišljala sam o tome što mi je Mario rekao. Stvarno nisam imala pojma da mu se to desilo. Naravno da je otisao zbog sestre, nije mogao da je ostavi. Stvarno sam se osećala loše zbog svega što sam mu rekla onog dana posle škole.
Nisam ni shvatila da je Liam stigao. Prišao mi je i poljubio me u obraz.
L:"Idemo?"
Klimnula sam glavom.
Otišli smo u neki kafic. Konobar nam je doneo 2 tople čokolade i onda je nastala tisina. Tišina koja je baš popularna u mom životu.
J:"Jel sve okej?"
L:"Da"
J:"Sigurno?"
L:"Da"
Znala sam da me laže, ali to što nisam znala je to šta nije okej. Naravno odmah sam smislila kako da saznam.
Kada smo završili krenuli smo kući.
J:"Sad mi reci šta se dešava!"
L:"Ništa se ne dešava, idemo kući. Šta ti je?"
J:"Meni šta je? Od kad smo se našli nismo skoro uopšte pričali. Šta ti je? Zašto si ljut na mene?"
L:"Nisam ljut"
J:"Opet lažeš i samo me lažeš. Nismo ni jedan dan u vezi, a već me lažeš i već se svađamo. Ne želim takvu vezu"
Ćutao je.
J:"Zar nisam upravu? Predpostavljam da ni ti ne želiš takvu vezu"
L:"Da li si mu dala drugu šansu?" J:"Kome?"
L:"Mariu"
J:"Jesam, zašto? To je problem?"
Ponovo je cutao. Stojali smo na pustoj ulici. Nikoga nije bilo. Prišla sam mu.
J:"Odgovori mi!"
L:"Da, to je problem. Očekuješ da ne budem ljubomoran?"
J:"Nemaš zbog čega da budeš ljubomoran. Rekla sam mu da između njega i mene neće ničega da bude. I rekla sam mu da imam dečka. Obećao je da neće da pokuša da mi unušti vezu. Zvao nas je na žurku. Večeras je. Kod njega. Rekao je da dođeš i ti. Samo smo prijatelji, ništa više. Ne moraš da ideš večeras sa mnom, ali ja ću da idem"
L:"Znači ne mogu da idem?"
J:"Ne, nego znači da ne moraš, ako ne želiš. Iako bi više volela da idem sa tobom nego sama, ali ako ne želiš okej"
Prošla sam pored njega i ubrzanim korakom išla kući. Nisam se osvrtala da bi videla da li me prati jer sam znala da me ne prati.
Došla sam kući. Obukla sam ljubičastu haljinu do kolena. Stavila malo senke, maskare i sjaj za usta. Pogledala sam na sat. Bilo je osam sati. Taman stižem do devet. Uzela sam telefon u nazvala Maria.
J:"Ćao"
M:"Ćao. Dolaziš na žurku?"
J:"Da"
M:"Sama?"
J:"Verovatno. Posvađala sam se sa Liamom"
M:"Žao mi je zbog toga"
J:"Ma nema veze, vidimo se onda u devet?"
M:"Da"
Obula sam crne čizme do kolena i sela na krevet. Neko je pokucao na vrata. Prišla sam vratima i otvorila ih.
J:"Zašto si došao?"
L:"Ovaj... Zar ne idemo na žurku?"
J:"Ne smeš da me pustiš samu kod njega pa ideš sa mnom ili stvarno želiš da ideš?"
L:"Verujem ti da bi znao da nećeš da me prevariš sa njim. Izvini zbog onog ranije. Stvarno sam ispao kreten. Dramio sam ni oko čega"
Prišla sam mu i zagrlila ga.
L:"Idemo?"
J:"Da"