Sve sto dotaknem ja uništim... - PAUZA

24. Slomljena

Stigli smo na žurku. Atmosfera je bila okej. Kuća je bila puna. Nisam bila sigurna zbog čega smo uopšte i došla, ali kada sam već došla morala sam da smislim šta ću da radim.
Bilo je jako dosadno. Liam i ja smo sedeli i pričali o nekim glupostima. Oko 11 smo krenuli kući.
L:"Idemo?"
J:"Da. Ne sviđa mi se ova žurka"
L:"Ni meni"
Prišao nam je Mario.
M:"Već idete?"
L:"Da, žurka je dosadna"
Lupila sam ga laktom u rebra.
J:"Žurka je super, ali mene boli glava pa zato idemo"
M:"Okej, drago mi je da ste bili"
Poljubila sam ga u obraz, zagrlila i otišli smo. Liam se nije ni pozdravio, samo ga je prostreljao pogledom.
L:"Zašto si ga poljubila i zagrlila?"
J:"Jer mi je drug. Nisam ništa loše uradila"
L:"Jesi. Stala si na njegovu stranu umesto na moju"
J:"Ti si ga vređao bez razloga"
L:"Ti si rekla da ti se ne sviđa žurka"
J:"Jesam, ali nisi morao njemu to da kažeš. Dečko ti ništa nije uradio, a ti ga napadaš. Zašto mu ne das priliku i upoznaš se sa njim?"
L:"Jer si mi pričala da je loš. Ne zelim da te povredi"
J:"Neće da me povredi"
L:"Okej"
Stigli smo ispred moje kuće.
L:"Hocćeš da idemo kod mene?"
J:"Ne, večeras hoću sama da probam da spavam"
Nisam čekala da odgovori. Ušla sam u kuću. Iz dnevne sobe sam čula mamu i tatu kako se svađaju. Ušla sam u dnevnu sobu.
J:"Šta se dešava?"
M:"Ništa. Idi lezi da spavaš"
J:"Neću, recite mi šta se dešava"
T:"Idi u sobu!!"
To je bio prvi put u životu da je tata podigao vlas dok je pričao sa mnom. Nikada nije vikao.
Ja sam stojala na vratima i nisam mogla da se pomerim. Krenule su suze da mi klize niz lice. Mama mi je prišla.
M:"Hajde"
Odvela me je do sobe.
Sele smo na krevet. Ja sam plakala. Negde duboko u sebi znala sam šta će da se desi, ali nisam želela da poverujem u to.
J:"Šta se desilo?"
M:"Tvoj otac je izgubio posao jer je jedno veče popio malo više i uradio neke pogrešne stvari. Sve će da bude uredu, ne brini. Probaj da odspavaš malo. Liam neće da dolazi?"
J:"Ne, nešto smo se malo posvađali pa ću zbog toga večeras sama da spavam"
M:"Uredu, lepo sanjaj"
Poljubila me je i izasla iz sobe. Nisam mogla da se smirim. Samo sam plakala i plakala. Sela sam na pod, naslonila se na zid i plakala. Gledala sam u telefon, ali mi ništa nije stiglo od Liama. To me je još više povredilo.
Tako sam i zaspala, na podu, naslonjena na hladan zid.
Budim se u suzama. Nisam imala košmar, ali sam zato, svo vreme dok sam spavala, plakala. Uzimam telefon i palim ga. 4 sata ujutru je. Poslednjim atomom snage sam ustala i legla na krevet jer sam se smrzla iako u sobi nije hladno. Pokrila sam se sa jorganom, ali mi je idalje bilo jako hladno. 'Divno, još mi samo fali da se razbolim' pomislih u sebi. Zagrlila sam plišanog medu i ponovo zaspala.
Ponovo isti košmar. Park, kombi, bol, hitna, vrisak. Skačem iz kreveta. Mama utrčava u sobu.
M:"Jesi li dobro? Mislila sam da si rekla da je vrištanje prestalo"
J:"I ja sam to mislila. Dobro sam ne brini, vrati se na spavanje"
Kada je mama izašla sela sam na krevet i plakala. Želela sam da sve to bude jedan dug i ružan san, ali i ako jeste ja nisam mogla da se probudim iz njega. Osećala sam kao da sam iz unutra slomljena. Ostala mi je samo nada da vreme leči sve rane.
Ustala sam sa kreveta i prišla ogledalu. Oči su mi bile naduvene kao da sam danima plakala. Maskara i senka su mi bile razmazane po celom licu. Skinula sam razmazanu maskaru i senku i prekrila podočnjake korektorom. Pokušala sam da prekrijem naduvene oči tako što sam stavljala korektor preko kapaka, ali mi nije uspelo.
Na vratu sam i dalje imala modricu od Liamovog ugriza. Prekrila sam modricu puderom. Stavila malo bele senke preko kapaka u nadi da ću tako da prekrijem naduvene oči. I uspela sam, nije se toliko primećivalo da su mi oči naduvene. Ustala sam i prišla ormanu. Uzela sam uske iscepane farmerice i debeli beli duks. Kada sam se spremila bilo je 6 sati. Obukla sam belu jaknu, stavila telefon i slušalice u džep i izašla iz sobe. Mama je bila u kuhinji, a tata u dnevnoj sobi.
J:"Ja idem da prošetam, ne znam kada ću da se vratim"
M:"Uredu, samo nemoj dugo"
Klimnula sam glavom i krenula prema izlaznim vratim.
T:"A gde ideš?"
J:"Ne tiče te se"
T:"Zašto tako razgovaraš sa mnom?"
Mama je izašla iz kuhinje i stajala u hodniku i posmatrala veoma napetu situaciju.
J:"Jer si ti vikao na mene. Što se mene tiče, ti više ne postojiš za mene"
Izašla sam iz kuće i za sobom zalupila vratima.
Nisam bila sigurna gde ću da odem. I onda sam se setila da imamo kućicu. Kućica je bila bakina, ali od kada je ona umrla niko nije išao tamo, ali ja sam znala gde se nalazi. Nalazila se izvan grada, duboko u šumi.
Stavila sam slušalice, pustila omiljenu listu pesama i krenula. Za dva sata sam stigla. Jedino sam ja imala ključ kućice jer je baka govorila da želi da ta kućica bude moja. Uzela sam ključ i stavila ga u bravu. Okrenula sam ga i otvorila vrata.