Sve sto dotaknem ja uništim... - PAUZA

17. Početak katastrofe

Ostatak raspusta sam uglavnom provodila sa Henon i Karin.
Liam je noću uglavnom bio kod mene, jer sam jedino tako mogla mirno da spavam, a da nemam košmare. Sa Elsom sam se bas zbližila, isto kao Karin i Henon. Elsa i ja smo postale baš super drugarice. Sad vise nisam imala samo dve najbolje drugarice, već tri.
Liam je kod mene. Pomaže mi da odaberem šta da obučem za školu. Prvi dan druge godine srednje škole i početak katastrofe. Elsa i Liam idu sa nama u razred.
L:"Može ovo?" izvadio je neku belu haljinu do kolena.
J:"Nee, jel si ti lud?"
L:"Okej, onda ovo, ovo je okej, zar ne?" izvadio je crne pantalone i ljubičastu majcu na kojoj je pisalo 'I Love You' belim slovim.
J:"Može, daj mi"
Dao mi je stvari, a ja sam otišla u kupatilo da se spremim. Stavila sam korektor, malo maskare i malo bele senke.
Pre nego sto smo krenili stala sam ispred ormana i gledala koju jaknu da uzmem. Napolju nije bilo hladno, ali mi je od one nesreće stalno hladno i nikako ne mogu da se ugrejem tako da uvek nosim jaknu. Uzela sam crnu jaknu i krenuli smo.
L:"Spremna za školu?"
J:"Ne" rekla sam besno.
Mrzim školu. Kad bi ja birala verovatno bi imala nastavnike koji dolaze kod mene da bi me ucili. Nije da roditelji to nisu mogli da mi omoguće nego su hteli da imam prijatelje jer od detinjstva nisam drustveno dete.
Brzo smo stigni u školu. Videla sam Henon, Karin i Elsu kako stoje ispred učionice. Prišla sam im, poljubila ih, bacila torbu i otišla do wc-a. Elsa je brzo krenula za mnom.
E:"Ovaj, htela bi da te pitam nešto"
J:"Pitaj"
E:"Da li postoji nesto između tebe i Liama? Često spava kod tebe, a i ne voli da priča o tebi, izbegava svaku temu vezanu za tebe"
J:"Ne. Spava kod mene jer samo kad spavam sa njim nemam one košmare. Između nas nema ničeg više od prijateljstva. Odakle ti ta ideja? Nesto ti je rekao da bi to pomislila ili ovako?"
E:"Nista mi nije rekao, nego sam mislila da ima nečega jer često spavate zajedno"
Zvonilo je za čas i uputile smo se ka učionici. Imala sam osecaj da Elsa nesto skriva od mene, ali nisam bila sigurna šta. Naravno, odmah sam počela sa smišljanjem plana kako da otkrijem šta to krije od mene. Prvi čas je hemija. Mrzim hemiju. Sedela sam sa Liamom.
P(Profesorka):"Grupni rad. Parovi su po klupama. Rad donesite do petka"
L:"Super, znaci ti i ja smo par. Nadam se da znaš hemiju jer ja nemam blage veze sa hemijom"
J:"Ja znam hemiju? Dobar ti vic. Hemija i ja smo kao Zemlja i Mesec"
Ostatak časova je prosao, blago rečeno, katastrofalno. Ma fizičkom Nenad, drug iz razreda, me je napucao loptom u facu. Na odmoru neka devojka je prosula sok po meni. Morala sam da trcim kući, da se presvučem i onda da se vratim u školu. Zbog toga sam zakasnila na fiziku pa me je izbacila sa časa jer nisam dosla na vreme. Znači katastrofa, sve gore od goreg. Kad sam krenula kući videla sam Maria na izlazu škole.
H:"Šta će on ovde?"
J:"Otkud ja znam"
L,E:"A ko je to?"
K:"Mario"
Samo sam prevrnula očima i krenula prema izlazu.
L:"Da ga prebijem sad jer zbog njega imas košmare?"
J:"Ne! Nemam košmare zbog njega nego zbog toga sto me je kombi udario. On nije nista uradio"
E:"Braniš ga?"
L:"Kako nije ništa uradio? Pa ostavio te je kada su ti prijatelji bili najpotrebniji"
J:"Dobro shvatila sam, okej? Znam sama da rešavam svoje probleme. Ne dirate ga i kraj, jasno?!"
Bila sam jako ljuta. Ne znam ni sama zašto. Jesu upravu. On je kriv za to što imam košmare, da me nije ostavio ne bi ih imala, a ja sam se ipak na njih ljutila. A oni su bili tu kada on nije.
Okrenula sam se i nastavila prema izlazu.
M(Mario):"Ćao Lusi"
Nisam nista odgovorila, samo sam prevrnula očima i prosla pored njega. Elsa, Liam, Henon i Karin su bili malo iza mene. Kada je video da mu se nisam javila krenuo je za mnom.
M:"Lusii, stani"
Nisam se obazirala. Stigao me je i uhvatio za ruku. U tom trenutku Liam se stvorio tu i uhvatio njegovu ruku.
L:"Ostavi je na miru!"
Ukočila sam se. Nisam znala šta da radim.
M:"Ne mešaj se!"
Elsa, Henon i Karin su stale iza mene i samo su ćutale. Verovatno ni one nisu znale šta da urade.
J:"Dosta! Prestanite! Šta hoćeš Mario?"
Liam mu je pustio ruku isto kao sto je i Mario moju. Liam se odmakao i stao pored mene. Ljutito je gledao Maria.
M:"Ja... Hteo sam da te pitam šta si htela da mi kažeš ono veče?"
J:"Samo zbog toga si se vratio? Da bi video da li si osvojio još jednu devojku? Htela sam da ti kažem da hoću da ti dam šansu, ali nakon sto si me ostavio kada su mi prijatelji bili najpotrebniji ne moram ni da razmišljam o tome da li ću da ti dam šansu jer bez razmišljanja znam da neću da ti dam šansu. Kloni me se. Zapravo, kloni se i mene i mojih prijatelja. Prijatelja koji su bilo tu kada su mi trebali. I ti si mogao da budeš među njima da me nisi ostavio. Ne obraćaj mi se više, jasno?"
Okrenula sam se i krenula kući. Posto ovi moji nisu krenuli za mnom okrenula sam se. Svi su stojali i gledali u mene.
J:"Idete? Ili ćete i vi da budete na listi moji NE prijatelja?"
Nisu ništa rekli, samo su krenuli za mnom.
Bila sam jako ljuta. Odakle mu uopšte hrabrosti da mi se obrati nakon što me je ostavio? Stoka jedna.
Stigla sam ispred kuce. Nisam se ni pozdravila sa Elsom, Liamom, Henon i Karin. Samo sam ušla u kuću i otišla pravo u sobu. Mama nije bila kući, a Leon je bio u sobi i spremao se jer ide na ekskurziju.
Obukla sam pidžamu, bacila se na krevet i zaspala.
Budim se uz vrisak. Opet isti košmar.
Sedam na krevet i brišem suze sa lica.
X:"Dobro si?"
Svugde bi prepoznala taj glas, Liam.
J:"Od kad si tu?"
L:"Od pre 25 minuta, što?"
J:"Pitam"
L:"Nije ti bilo na mestu onakvo ponašanje. Razumem da te je povredio, ali to ne moze da ti bude razlog da povređuješ drugarice. Ja znam kroz šta si sve prosla i kroz šta prolazis, tako da te razumem. A da li si i njima sve rekla?"
J:"Ne. Niko ne zna sve. Osim tebe. Znam da sam preterala, ali vi ste počeli. Ne branim ga, ali on nije kriv za to što mi se desilo. Ja sam kriva jer nisam gledala da li neko ide već sam samo krenula da prelazim put. A i sama znam da rešim svoje probleme"
L:"Okej. Posto sama znaš da rešiš svoje probleme onda spavaj sama, ili jos bolje, zovi Maria da spava sa tobom da ne bi imala košmare. Može tako? Znaš, po nekad se osećam kao da me iskorišćavaš jer nemaš košmare kada spavaš sa mnom. Mogao bi da se kladim kada to ne bi bilo tako ti se verovatno ne bi družila sa mnom, zar ne?"
J:"To nije istina. Ne iskorišćavam te. Ako stvarno tako misliš ne moraš više da spavaš sa mnom. Slobodno idi kuci i spavaj u svom krevetu"
Legla sam u krevet i pokrila se preko glave.
L:"Želiš da odem?"
J:"Pravo pitanje je, želiš li ti da odeš?"
L:"Naravno da ne, ali ako ti želiš da odem ja ću da odem. Želiš li?"
Ćutala sam. Ništa nisam odgovorila. Naravno da nisam želela da ode, ali mi smeta to što me ne razume.
L:"Uredu je. Tvoje ćutanje shvatiću kao znak da trebam da odem"
Ustao je sa fotelje i krenuo prema vratima. Ustala sam iz kreveta, potrčala prema njemu i zagrlila ga s' leđa.
J:"Ne želim da odeš. Ne želim da me ikada ostaviš. Želim da uvek budeš tu kraj mene"
L:"Jesi li sigurna? Možda bi ti bilo lepšte i bolje pored Maria"
Napravila sam dva koraka unazad i zbunjeno ga gledala. On se okrenuo i gledao me bledo.
L:"Šta? Samo pitam. Možda bi ti uz njega bilo lepše"
J:"Ne lupetaj gluposti!"