Hope dies last

Uvod/ Fight

Uvod
- Ne mogu da vjerujem da mi ovo radiš!
- A šta ja to tebi radim?! Fino sam ti rekla da ne mogu i gotovo!
- Da, ali to nije normalno. Šta ako me neko napadne, sta ako me neko siluje?! Pa ti si mi majka pobogu!
- Da jesam, ali to ne znači da moram baš sve raditi za tebe, moraš se naučiti brinuti sama za sebe. Ja imam posla, moram ići sa Christin negdje!
- Gdje?! U shopping?! Pa da naravno, važnija ti je tvoja prijateljica od vlastite kćeri!
- Možda i jeste!
- Molim?! Doviđenja!
Uzela sam svoju kožnu jaknu, izašla napolje i zalupila vratima tako jako da sam mislila da će otpasti. U meni je sve kiptjelo od bijesa, htjela sam polupati sve oko sebe! Sve sam mrzila u toj kući!
Ovo što se upravo desilo, bila je još jedna moja i mamina svađa. Ustvari, ne znam ni da li je mogu nazvati majkom kao ostala djeca. Stvar je u tome što se ona uopšte ne brine za mene i moju mlađu sestru Anne, a oca nemamo, ostavio nas je kada sam ja imala 4 godine, a Anne tada nije ni bila rođena. Starija sam od nje 5 godina. Caroline, naša mama, nikada se nije brinula o nama, uvijek smo se mi same morale nekako snalaziti. Dobro, dosta o ovome, sada da se predstavim. Zovem se Joyce Meyer (ime čitajte „Džojs" xD). Imam 18 godina. Volim plesati hip hop i brake dance, to mi je najveća ljubav. Da nema tih 2 sata treninga, mislim da moj život ne bi imao nikakvog smisla. Sada trebam ići na trening, ali mama neće doći po mene jer ide u shopping sa svojom priajteljicom Christin, ne mogu da vjerujem. Radi svega ovoga s mamom imam česte izljeve bijesa te redovno idem kod psihoterapeuta da mi pomogne oko tog mog problema. No, i pored svega ovoga, ponosna sam na ono što jesam i ničega se ne stidim. Kada plešem, imam osjećaj kao da lebdim u nekom drugom svijetu, u nekoj sasvim drugoj galaksiji u kojoj nema mame koja mi zagorčava život, u kojoj sam sretna sa svojom sestrom i u kojem nemamo nikakvih problema. No onda se opet vratim u stvanost i svi moji snovi padaju u vodu. Ali ne gubim nadu jer znam da će jednog dana biti bolje, jednostavno mora biti bolje, ako ne radi mene onda radi moje sestre jer ona nije zaslužila ovakvo djetinjstvo. Često pomislim kako mrzim sve oko sebe i najradije bi da sam mrtva, da uopste nikada nisam ni postojala. Svi mi govore kako zračim negativnom energijom i kako se nekada trebam i nasmijati, ali ja to ne mogu. Moj život je previše grozan da bih se mogla nasmijati. Nikada nisam imala dečka i nije mi ni falio u životu. Imam samo jednu najbolju prijateljicu, Katherine, koja je uvijek tu za mene i jedina me prihvatila ovakvu kakva jesam. Zahvala sam joj na svemu što je za mene napravila i u njoj gledam još jednu sestru. Nas dvije smo potpuno različite, volimo drugačije stvari, ali opet se super slažemo i njoj jedino vjerujem. Što se tiče mog izgleda, zadovoljna sam. Uglavnom oblačim široke trenerke i uske majice, patike, a ponekad i farmerke. Haljinice i suknjice oblačim samo na nekim svečanostima.
_____________________________________________________________

Ovo je moja prva priča na Wattpadu i nadam se da će vam se svidjeti. Ne znam šta više da kažem haha :D To je to xoxo