Hope dies last

Chapter two/ LA, I'm coming

Naveče kad sam legla uspjela sam odspavati 2 sata i onda sam se probudila. Kasnije nisam oka sklopila. Plakala sam barem 10 puta, a jastuk je bio natopljne mojim suzama. Osjećala sam toliku bol i tugu i mržnju prema sebi jer napušatm London i svoju sestru ostavljam samu sa mamom, a ja bježim kao obična kukavica. No, tamo ću naći posao, stani dovest ću Anne u LA i živjet će sa mnom. Isključila sam alarm i strpljivo, koliko sam mogla, čekala da svane jutro. Kada je bilo 6:00h ustala sam polako iz kreveta, namjestila posteljinui otišla do kupatila. Pustila sam vodu u tuš kabini i ušla unutra. Kako mi je samo godila hladna voda. Slijevala se po meni i osjećala sam kako sapire sve moje osjećaje i sve što se dešavalo ovih godine, sve ružne uspomene. Zavrnula sam vodu te oprala zube. Otišla sam u do ormama i obukla sivu trenerku i roza majicu dugih rukava, zimsku jaknu i kratke čizmice crne boje. Uzela sam kofere i polako na prstima izašla iz kuće. Provirila sam kroz Anneinu sobu. Bila je tako mirna i preslatka dok je spavala. Nisam je htjela probuditi te sam se spustila do kuhinje, uzela sendvič i izašla iz kuće. Taksi me je čekao već ispred kuće. Iz njega je izašao čovjek srednjih godina, crne kose, ali već pomalo sijed. Imao je topao pogled, brižan. - Dozvolite mi da vam uzmem kofere. - rekao je te se blago osmijehnuo. Samo sam klimnula glavom i okrenula se prema kući. Pogledala sam je još jednom i osjetila kako mi suze naviru na oči. Nije lako napustiti dom kakav god da je. Suzpregnula sam suze i ušla u taksi. - Što je tebi dušo? - čula sam neki glas. Taksista. - Ah.... To vam je gospodine duga priča. Mislim da vas neće zanimati. - Je li neki dečko? - rekao je, a u retrovizoru vidjela sam da se osmijehnuo. - Nije radi dečka. - i ja sam se malo nasmijala. - Duga priča i ne želim vas zamarati svojim problemima. - Dobro kako god ti želiš. - Brzo smo sitgli do aerodroma, zapravo brže nego što sam očekivala. Ušla sam unutra i sve je bilo krcato. Stala sam poluotvorenih usta i pomislila kako nikada neću doći na red. Sjela sam na one stolice i spustila kofere. Uzela sam neki časopis i listala. Povremeno bi podignula glavu da vidim ko sve ima tu. Za oko mi je zapao neki par. Ljubakali su se u redu za karte, ali su bili slatki. Nasmijala sam se i vratila se svom časopisu. Nakon nekog vremena ustala sam i otišla do šaltera. Iza njega bila je neka, pa ajmo reći, cura. Možda je imala 30 godina, pa ne znam kako bih je nazvala. Nabacila sam naljubazniji osmijeh i prišla. - Izvinite, sinoć sam rezervisala kartu za LA, let je u 7:30h. - Cura nije ništa rekla već se okrenula prema računaru i počela kucati. Lupkala sam noktima od pult i čekala. Nakon nekoliko minuta je progovorila. - Ah, da, evo ga. Joyce Meyer, je li tako? - nasmijala se ljubazno. - Da, ta sam. - Evo izvolite vašu kartu i sretan put. - Pružila mi je komad papira koji je bio vraški skup. - Hvala vam. - osmijehnula sam se i opet sjela na stolicu. Vrijeme mi je brzo proletilo i već je bilo 7:25h kada se čuoglas na razglasu. Govorio je: „Molimo sve putnike koji putuju za LA u 7:30h da krenu prema izlazi i ukrcaju se, hvala.". Ponovio je to i na engleskom i njemačkom jeziku. Krenula sam prema izlazu i bila među prvih 10. Došla sam do nekog čovjeka u odijelu i on mi je uzeo kratu. - Lijepo putujte. - nasmijao se, mada se vidi da nije iskren osmijeh i da to već radi mehanički. Ušla sam u neki hodnik i ubrzo se našla na ogromnoj pisti sa milionima aviona (ne baš milionima, pretjerujem). Odjednom pred nama se stvorio neki čovjek i vodio na s prema avionu. Stali smo pred avion koji je bio ogroman. Nikada u životu nisam vidjela toliki avion. Uzeli su nam prtljagu, a sebi sam ostavila jednu trobu u kojoj je bilo nešto odjeće ako bude toplo da se presvučem, sendviči jer iz pouzdanih izvora znam da je hrana u avionu odvratna, voda i sokovi i još neke sitnice. Ušla sam u avion i očekivala da ću zateći samo hrpu sjedala i prozore no grdno sam se prevarila. Bilo je tu hrpa sjedala, ali ne običnih. Sva su se mogla izvući i od obične fotelje nastao bi krevet. Bili su tu i stolići, a stujardese su već „letile" od sjedišta do sjedišta i pitale putnike da li nešto trebaju. Našla sam svoje sjedište. Kad sam sjela utonula sam u kožu koja je savršeno pristajala mojoj guzi. Sjedila sam tako nekoliko minuta i onda sam začula glas stujardese. - Dobar dan gospođice. Ja ću vam danas biti na raspolaganju i možete zatražiti šta god želite. Dozvolite. - pokazala je na moju torbu i ja sam joj je dala. Stavila ju je iznad moje glave gdje ima udubljenje za prtljagu. - Da li trebate nešto? - ljubazno je upitala i nasmijala mi se. - Hmmm...zapravo da. Prvo, nemojte me persirati jer ste stariji od mene. Drugo, mogu li vas nešto pitati?- Oh, naravno, recite...pardon, reci. - Da li ovdje putuju slavne face? - kada sam to izgovorila, nasmijala se od srca. Izgleda da sam joj bila zabavna. - Naravno da putuju. Barem ih bude desetak na svakom letu. - rekla je i dalje se smijući. - Zbilja? A da li neki putuju na ovom letu? - Da, ima ih 5. Jedan od njih je Harry Styles. - rekla je i pogledala me kao da bi mi to ime trebalo nešto značiti, kao da bih trebala znati ko je to. Nesigurno sam se nasmiješila. - Uredu, pa to bi bilo to. Hvala vam. Ako mi šta bude trebalo, zvat ću vas. - Uredu, nadam se da će vam sve biti ugodno. - nasmiješila se i otišla. Ja sam se prepustila svom razmišljanju. Opet sam počela razmišljati o tome kako napuštam London i svoju sestru. Osjećala sam užasnu krivicu, kao da sam izdala sopstvenu sestru. Ustvari, ja je i jesam izdala. Ostavila sam je samu sa...Caroline. No, dovest ću je u LA. To sam obećala samoj sebi i to ću i uraditi. Opet sam osjetila knedlu u grlu i suze u očima. Pokušala sam ih zaustaviti, ali nisam mogla, jedna je uspjela pobjeći i skliznula mi je niz obraz. Osjetila sam olakšanje kada je napustila moje oko te sam pustila i ostale da pobjegnu. Plakala sam po ko zna koji put.

_______________________________________________________________

Sigurno predpostavljate šta će se desiti, ali ovo neće biti obična priča u kojoj će odmah biti zajedno. Otvoreno će pokazivati da se sviđaju jedno drugom, ali neće biti zajedno još dugo. Nadam se da će vam se svidjeti :))