Igra Emocija

Drugo poglavlje

Stigla sam kući i obradovala se kad sam primetila da svi spavaju. Tiho sam se ušunjala u sobu da ne bih probudila Iris.
- Hej, pa gde si ti do sad? Sklonila je prekrivač sa glave i mogla sam da primetim da nije ni spavala.
- Bila sam u šumi. Verovala ili ne zaspala sam, a onda me neki kreten preplašio na smrt. Izgovarala sam dok sam nameštala prekrivač i ususkala se u topli krevet.
- Molim? Kako je izgledao? Znamo li ga? Iris me je bombardovala pitanjima.
- Ne. Nikad ga ranije nisam videla. Odgovorila sam. Spavalo mi se i nisam imala snage da pričam.
- Baš čudno. Poznajemo skoro sve iz okoline. Kako to da njega ne znamo? Stvarno glupo pitanje.
- Dobro Iris kao da je bitno. Uostalom što ti ne spavaš?
- Ne mogu od uzbudjenja. Jedva čekam sutrašnji dan.
- Ti si luda. Spavaj.
- Ne mogu. Jedva čekam da ga vidim. Šta misliš? Hoću li mu se dopasti?
- Ja njega i ne poznajem. Kako da znam hoćeš li mu se dopasti? Uostalom on je princ, zar ne postoji neka klauzula zabrane. Opet će da zaplače. Nekad stvarno treba da začepim.
- Sigurno ćeš mu se dopasti. Izvini, spava mi se, pa trabunjam gluposti. Ona njega i ne poznaje. Kako može da se zaljubi u nekoga koga nikad nije videla.
- Hvala ti. Na čemu? Na laganju. Makar je zaspala, sad mogu i ja.

- Iriiiis, budi se!!! Uplašeno skacem sa kreveta. Zar je moguće da me Ines budi. Ovo je zapravo prvi put da me je probudila.
- Požuri, spremaj se. Danas je taj dan. Idemo na trg da dočekamo njegovo visočanstvo i princeve. Presrecno skakuce silazeci niz stepenice. Mora da me zezas? Ovo je zapravo jedini dan kad nema nastave i kad mogu da spavam, a ona me budi zbog glupih princeva. Preskocicu.
- Ni slučajno da se nisi vratila u krevet. Znaš koliko mi ovo znači. Moraš da ideš sa mnom.
- Moram li?
- Molim te? Umiljava mi se kao neko kuce.
-Dobro. Nevoljno izgovaram. Ovo je jedan od retkih trenutaka kad ja i ona zapravo komuniciramo. Obično se bijemo ili svadjamo. Obukla sam se, svezala neki nalik rep jer me je usred hvatanja trake na kosu Iris povukla i potrčala kroz dvorište sa mnom.
- A kome sam ja spremala doručak. Vracajte se ovamo.... Pričaj ti majko koliko hoćeš. Makar ovaj put nisam ja glavni krivac.
Stižemo i do trga koji je nenormalno krcat. Nikad nisam videla toliko ljudi na jednom mestu. Iris me vuče kroz masu pokušavajući da pridje što bliže traci koja stoji kao znak da ne možemo dalje. Ako ih ovde ne vidimo nećemo nigde.
- Njegovo Visočanstvo i princevi.. Na razglasu se čuje i svi nekontrolisano pokušavaju da se nabiju na traku. Guraju me i ne mogu da se pomerim. Imam osećaj da ću da se ugusim od ovoliko znojavih tela.
- Pardon i princ. Ispravlja se čovek sa razglasa. Zakasljao se kao da mu je neugodno.
Prolazi kolona ratnika sa oklopima, a zatim i ratnici na konjima. Konačno vidim kociju. Stvarno je veličanstvena i mislim da je napravljena od pravog zlata koliko bljesti. Kako jadni konji mogu ovo da vuku. Kočija je otvorena.
- Njihova visocanstva Sebastjan i Karolina de Arrow. I njihov princ Adam de Arow. Opet se čuje čovek sa razglasa.
- Adam. Glasno izgovaram dok gledam u njega kao počinjena. Stvarno je lep. Njegova svetlo smedja kosa sija pod suncem. Ima krupne smedje oči i savršeno izdefinisano lice. Njegov osmeh vredi sve pare.
- Gde je Damian? Zašto ga nema!? I ne primećujem da me Iris doziva. Koga briga za Damiana, pored ovog lepotana. Trzam se na svoje misli i dolazim sebi. Sve devojke su uzvrpoljene. Da mogu kako iskocile bi iz sopstvene kože samo da ga dotaknu.
- Ne znam. Od kud ja znam gde je Damian! Ljuta sam na samu sebe što sam dozvolila da se ponašam kao ove balavice.
- Sigurno je negde pobegao. Njegovi mu ne mogu ništa. I takav nesoj treba da vlada naseljem. Sedi starac se uključuje u nas razgovor.
- Nemojte da vredjate Damiana! Iris reži na njega. Pa čovek bi mogao deda da joj bude, a ona se tako ponaša. Ovo prelazi sve granice. Hvatam je za ruku i vodim kući. Dosta je više bilo!
- Obavest za sve učenike instituta " Power". Opet se čuje neko na razglas. Znam taj glas. Pa to je profesor Brajan.
- Sutra u deset sati održaće se praktična nastava u areni! Princevi će nam se pridružiti i pokazati kako se to radi! Ne sme biti izostanaka!
Fantastično. Samo mi je još to trebalo.

*********

To jutro nisam htela da se probudim. Ali sam morala. Morala sam na dosadnu nastavu. Samo da mene ne maltretiraju ovaj put. Silazim u dnevnu sobu i susrećem se sa Iris. Stvarno prelepo izgleda. Nikad nije bila sredjenija. Obukla je tamno plavu haljinu koja je idealno stajala uz njenu plavu kosu i plave oči. Doruckovale smo i krenule.
Kad smo stigle u arenu, već je bilo dosta učenika. Zamislite sve generacije na jednom mestu. Od najmladjih do najstarijih. Jedva da smo našle slobodno mesto. Arena je zaštićena neprobojnim staklom, jer bi nas u suprotnom igrači emocija ubili.

Adam izlazi na arenu, dobijajuci gromoglasan aplauz propraćen zvizducima. Mislila sam da ne postoji jače navijanje od onoga koje Iris dobija, ali moja očekivanja su nadmasena. Pa sa kim će da se bori? Sa nama ne može, zgromio bi nas u sekundi. Zamišljeno ga posmatram dok hoda po pesku smejući se.
- Njegova moć je sreća. Sigurno sakuplja sve lepo što ga okružuje da bi njegove moći bile jače. Lara me otrgnu iz razmišljanja. Znam da su njihove moći neke od emocija, ali nikad nisam videla kako to zapravo izgleda. Da li koriste neko oružje uopšte.? Mi koristimo štapove, bez njih smo nesposobni. Dobro ja sam nesposobna kako god okreneš.
- Bas divno. Izdahujem gledajući u njega.
Adam stavlja ruke na kukove i okreće se prema nama. Dobro osmatra svoju publiku.
- Ovo je trebalo da bude borba izmedju mene i mog brata! Zamahao je rukama. Znao sam da je kukavica. !
Smeh je odjeknuo arenom.
-Nisam kukavica. Samo ne želim da te ostali gledaju kako patosiran moliš za milost!
Iris već ne može da stoji na nogama. Hvatam je. Vidim da se oduzima.
-Damiaaaan!!! Urlici su sve glasniji.
- Auuuuuuu. Dobacivanja su sve jača.
Držim Iris i ne okrećem se da pogledam Damiana. Ona će se onesvestiti zbog njega. Sela je i polako dolazi sebi, dok je ja držim za glavu.
- Koliko se sećam prošli put sam te pobedio. Adam uzvraća udarac.
- Zanemari taj put. Bio sam tužan. Ironično odgovara. Osećam ruganje u njegovom glasu.
Okrećem se da konačno vidim to lice.
Oooo moj bože! Pa to je onaj kreten iz sume! Zar je moguće da je on princ! I to princ u kog je Iris zaljubljena?

Igra može da počne!