Igra Emocija

Dvanaesto poglavlje

Srce mi je zastalo, zadržavajući se na njegovom pogledu. Svojim rukama obuhvatio je moj struk i pribio me još više uz sebe. Nemo je posmatrao moju reakciju. Moje oči su utonule u njegov čudno nevin pogled. Nisam navikla da poprime svetliju nijansu. Ovlaš je dotakao moje usne svojima. Samo sam ga nemo posmatrala ne opiruci se ovom osećaju. Shvativši to poljubio me je, jače otvarajući moja usta. Njegov jezik je spretno kružio po mom. Strastvenost sa kojom je to radio me je izludjivala. Osećala sam se kao u nekom bunilu. Nisam htela da prestane. Na trenutak nisam bila ni svesna šta se zapravo dešava zanesena čudnom čežnjom. Izvukao me je na obalu polozivsi me da legnem.

Damiane. Izdahnulaa sam njegovo ime. Svojim hladnim usnama sisao je moju ključnu kost, dok je nenormalno uzbudjenje preplavilo moje telo.
Ovo je pogrešno. Jedva sam skupila snage da izgovorim, zanesena njegovim dodirima.
- Zaboravi na vreme i mesto. Prosaputao je. Polako je svojom rukom prešao preko moje mokre majice podižući je prema gore. Zavukao je ruku i uhvatio moje grudi. Ukocila sam se pokušavajući da suzbijem pozitivan osećaj. Samo se prepusti. Predosetio je moju nesigurnost.
Pogledao me je zednim očima. Ucinio je da isključim svoja čula i zaboravim na sve. Njegova gola prsa pribila su se uz moja vruća. Ova hladnoća mi je tako prijala. Spustio je svoju ruku klizeci po mom stomaku, dok sam ja prepušteno slušala njegove prste. Zaustavio je svoju ruku na mom medjunozju, pomerajući je. Dozivela sam potpuno novi osećaj. Nešto najlepše što sam ikad osetila. Vrhunac, zbog kog sam glasno uzdahnula.
Osetivši to Damian me je jako ugrizao za vrat. Prijala mi je bol koju pruža, ali se moj mozak uskomesao sa strahom. Osetila sam strašnu hladnoću njegovog tela. Munje su se stvorile gromoglasno udarajući u nasoj blizini. Uhvatio me je za vrat, nežno zanesen onim što mi radi. Najednom, ta ruka je postala gruba dok se njegova glava spuštala prema mojim grudima. Stegao je moj vrat svom snagom.
- Damiane! Glas mi se gušio osećajući da ću da ostanem bez kiseonika. Nije prestajao, njegova ruka nije imala kontrolu nad mojim vratom. Bezuspešno sam držala njegovu ruku pokušavajući da se spasim ali nisam imala dovoljno snage. To više nije bio on.

- Prestani! Procedila sam osećajući da mi je lice pomodrilo, dok su moje oči polako tonule. Povredjujes... me.Na tu rečenicu vetar se umiri. Njegove krvave oči vratile su se normalnu boju.

Kašalj me je uhvatio dok sam pokušavala da dodjem do vazduha. Naglo je ustao posmatrajući moje lice na ivici suza.

- Prokletsvo! Izustio je udaljavajuci se od mene.
Ne mogu ako nisam pod moćima. Frustrirano se uhvatio za glavu suzbijajuci gnev. Ne sa tobom. Tiho je izustio, gledajući prema vodi.