Igra Emocija

Sedmo poglavlje

Ovaj nastavak treba ispravke i više opisa, ali to ću srediti ovih dana :) Jednostavno ne mogu da odolim da ga ne objavim. Moja greška! :D

Ne shvatam čemu ovakva njegova reakcija? Nesvesno sam vrisnula njegovo ime. Uplašila sam se i moje telo je jednostavno tako odreagovalo. Kad sam gledala njegovu prvu borbu sa Adamom, sve devojke su uzbudjeno i nekontrolisano vristale njegovo ime. To mu nije smetalo. A moje preplašeno i iskreno jeste. Kreten.
- Ignorisi ga. Nije navikao da gubi. Stivenov blag glas me je prenuo iz razmišljanja.
- Proći će ga za par sati. Adam je dodao.
- Tvoj dolazak se definitivno mora proslaviti. Adam je potapsao Stivena po ramenu. Šta kažeš da napravimo zabavu večeras?
- Posle svega, malo zabave bi mi dobro došlo. Stiven je rekao više sebi u bradu. Gde su vam roditelji? Voleo bih da ih vidim.
- Nisu ovde. Otišli su u White Kingdom pre dva dana.
- Šteta. Gde će biti zabava?
- U dvorcu naravno. Adam je izustio.
Shvatila sam da ja ovom razgovoru definitivno ne pripadam. Ostavila sam ih da se ispričaju. Dugo se nisu videli.
- Ines ? Adam nikad nije izgovorio moje ime naglas. Telo mi je zatreperelo, osećajući val pozitivnih osećanja. Hoćeš da ja dodjem po tebe večeras?
Njegove reči su me zbunile i nisam znala kako da odreagujem. Da li on to mene zapravo zove na zabavu?
Dvorac u kom on i Damian žive je na dvesta metara od ustanove u kojoj smo mi učenici. Mogu i sama da dodjem, a on, zapravo On želi da dodje po mene! Moje srce ovaj put reaguje mnogo brže od mog razuma.
- Naravno. Tiho sam izustila sa titravim osmehom na licu. Damian mi ovo ne sme upropastiti. Ovo je zapravo jedina šansa da se izmedju mene i Adama nešto desi.
Brzo sam stigla do svoje sobe i bacila se na spremanje. Otvorila sam ormar i shvatila da zapravo nemam ni jednu jedinu lepu haljinu. Prokletstvo! Ovo samo meni može da se desi. Razočarano sam obukla prvo što mi je palo pod ruku. Žutu haljinu koju imam već tri godine. Izbledela je čini mi se. Nije bitan izgled, zar ne? Ako mu se dopadam, nije bitno šta sam obukla, tešila sam se posmatrajući svoje nenasminkano lice u ogledalu. Svezala sam rep. Uobicajna ja.
Začulo se kucanje vrata. Otvorila sam ih i ugledala Adama lepšeg nego ikad pre. Nosio je plavu košulju i bez pantalone. Njegovo lice je prosto sijalo.
- Prelepo izgledaš. Izustio je, a ja sam osetila da moji obrazi gore. Stidljivo sam se zahvalila i krenula sa njim. Zabava je bila raskošna. Samo bogati ljudi. Ljudi sa moćima! I ja medju njima. Stiven je već bio sa nekim devojkama, a moje oči su nesvesno tražile Damiana. Verovatno zbog straha, da će se pojaviti i sve uništiti kao i obično. Taman sam se popustila u razgovoru sa Adamom, kad sam osetila tu hladnoću, i to netrepeljivo ponašanje ženskog pola.
- Šta će ona ovde! Damianov glas je odjeknuo dvorcem. Sva ženska lica su bila uprta u njega, a ja sam imala osećaj da će sramota da me proguta.
- Damiane, odbij! Adam je ustao i uneo mu se rukom ga odgurujuci. Prepiranje se nastavilo, i samo sam čekala kad će da se pobiju.
- Prestanite! Molim vas. Shvatila sam. Odlazim. Moj bes je preplavila tuga. Znala sam da će sve upropastiti.
- Ne ideš ti nigde. Damian je taj koji treba da ode. Adam je izustio, streljajuci ga pogledom.
- Želim da idem. Ovo nije bila dobra ideja. Izustila sam gledajući u Damiana koji je odlazio, nakon što je sve uništio.
- Stvarno to želiš?
- Da. Izustila sam suszbijajuci činjenicu da ne želim.
- Ispraticu te.
- Sama. Dodala sam.
Zaputila sam se prema dvorištu razočarano gledajući u pod. Kako je ovo mogao da mi uradi! Udarila sam u nečija bedra. Podigla sam glavu i moj pogled se suočio sa Damianovim besnim tamnim očima.
- Prvo želim objašnjenje! Proderao mi se u facu.
Do djavola više sa njim. Najmanje mi treba njegovo istresanje.
- Šta zapravo želiš Damiane! Da me mucis i ponizavas! Uzivas u tome, zar ne? Odgurnula sam ga od sebe.
- Zašto si onako uplašeno reagovala? Jebote!

Mislio sam da te neko kolje, inače se ne bih ni okrenuo. Rekao je više sebi u bradu.
Da li se on to zapravo uplašio za moj život. Stvarno ne razumem.

- Nisam namerno! Da je bilo ko drugi u pitanju, isto bih odreagovala. Imala sam osećaj da će mi glava eksplodirati , od mnogobrojnih misli koje su me zbunjivale. A njegov pogled je fiksirao moj, mrzela sam taj osećaj.

- Ušla si mi u jebeni um i hoćeš da ga poremetis!? Jak stisak njegove ruke na mom laktu me je boleo. Stisla sam zube, osećajući da će mi suza poleteti.
- Ne, nikad to ne bih uradila. Zajecala sam, ali ne i zaplakala.
-Do djavola! Priznaj! Povikao je. Samo priznaj da osećaš nešto prema meni.
- Ne osećam ništa. Uhvatio me je za drugu ruku stisnuvsi još jače. - Mogao bih da te imam kao i svaku do sad. Vristala bi od uzbudjenja. Hladan zrak njegovog daha na mom vratu me je najezio. Molila bi za jos! Njegove hladne ruke su gasile vrućinu koje je moje telo osećalo.
- Ostavio bih te i uživao u tvom bolu. A možda i ne bih. Nikad ne znaš...
- Dovoljno je samo da tražiš? Njegove hladne usne dotakle su moje uvo, dok je njegov šapat to izgovarao. Osetila sam kao da me je struja prodrmala.
- Volim drugog! Povikala sam, pokušavajući da udahnem svež vazduh.
Njegove ruke su se opustile, a pogled mu je ostao skamenjen.
- Lažeš. Tiho je izustio, skretajuci pogled.
- Nemam razloga. Izustila sam.
- Znao bih. Mogu da provalim takve stvari... Zamišljeno je pričao, a ja sam samo čekala trenutak kad će se ova agonija završiti.

- Nije valjda.. njegov lukav osmeh prostrelio je dvorac. Ne mogu da verujem! Ti se lozis na Adama!
Krv mi je sjurila u obraze. Mislila sam da ću da propadnem od sramote.
- Ne! To nije istina! Bezuspešno sam se pravdala, okrenula se i zaputila prema ustanovi kako me lice ne bi odalo, jer glas sigurno jeste.
- Sačekaj! Uhvatio me je za ruku.
Sad ćemo to da rešimo.
Vukao me je nazad u dvor.
- Nemoj ! Molim te! Zašto ga molim? On je bezosecajan , a ja se ponizavam još više.
- Sve ćemo mu reći. Možda ima nade za vas dvoje. Njegova nagla promena me je zbunjivala i znala sam da ne sluti na dobro.
Otvorio je vrata od hola gde se zabava odrzavala. Sala je bila prepuna. Sva lica su bila uprta u nas. Damian je čvrsto držao moju ruku kako ne bih pobegla. Sve devojke su uvek gledale u njega. Sad sam bila živi svedok tih pogleda. Sad su gledali i u mene. Osećaj mi se nije svideo. Bljestalo je od svetlosti, a ja sam videla mrak. Samo njegove oči nisu bile usmerene na moje. Adam je plesao sa drugom devojkom. Sve bi bilo prihvatljivo da njegove usne nisu dodirnule njene. Osetila sam bol kod grudi. Srce mi je zastalo na taj tren.