Igra Emocija

Deseto poglavlje

Hvala puno svima na divnim kometarima. Zbog vas ubrzavam svoje nastavke. :)

- Ni mrtva ne bih pošla sa tobom! Okrenula sam se i nastavila da koracam levim putem. Idem na trg pomislila sam u sebi.
- Nisam te pitao za jebeno mišljenje. Tako nesposobna i glupa nećeš daleko dogurati.
- Zar je to tvoja briga? Ignoriši me i vrati se tamo odakle si došao. Ubrzao je svoje korake prema meni. Jak stisak njegovih ruku oko mog struka i uspeo je da me prebaci preko svojih ramena. Kao da sam neka stvar. Zašto nisam jaca od njega, prokletstvo.
- Šta radiš to?! Spusti me! Bezuspešno sam se koprcala i pokušavala da se odvojim.
- Uvek preferiram silu. Izustio je. Pristani i biće ti lakše.
Opustila sam se. Na trenutak sam shvatila da sama stvarno ništa ne mogu postići. Koliko god ga mrzela, nisam mogla da zaboravim cinjecu da je on moćan. Ne znam zašto želi da mi pomogne, ali nažalost on je jedini koji to može.
- Dobro. Pristajem. Izgovorila sam više na silu.
Provukli smo se izmedju nekog rastinja, a zatim sam ugledala čudnu spravu, kojoj je Damian prilazio.
- Ajde, prolazi. Glavom mi je pokazao da sednem sa njim na to čudo sa dva točka.
- Šta je to? Zbunjenost je lutala mojim očima dok sam ga posmatrala kako sedi na tome.
- Motor! Već je pobesneo. Da nisi mozda očekivala kociju? Zakolutao je očima isfrustrirano.
- Ne, ali nisam ni to? Rukom sam pokazala prema motoru.
- Nije baš da mogu da letim. Podmuklo se nasmejao.
Nesigurno sam mu prišla, šetajući iza njega. Kad živiš u ovakvoj zabiti nije ni čudo što ne znaš šta se sve krije iza. Promrmljao je više sebi u bradu.

Sela sam iza njega i bilo mi je neugodno. Zar moramo da se dohvacamo? Nisam znala gde ću i kako ću sa rukama, kad sam začula glasan zvuk motora. Krenucemo, a ja ću da ispadnem.! Uplašeno sam obgrlila ruke oko njegovog struka, stegnuvsi ga jako.
- Mrzis me, odvratan sam ti, a ipak bi da me grlis? Procedio je. Osetila sam njegov podmukli podsmeh.
- Nemam gde da ih stavim! Iznervirano sam izgovorila.
- Imaš dve ručke pozadi. Opet me je prosuo. Stvarno ispadam glupa. Ubrzano sam sklonila svoje ruke sa njega.
- Ovo nema smisla. Ja i ti. Nema šanse da će uspeti! Procedila sam i krenula da sidjem sa motora.
Uhvatio me je za ruku. Zašto ima ovako hladne ruke. Uvek se najezim od njegovog dodira.
- Ako se sad ne vratiš i ne zacepis, kunem ti se da ću te onesvestiti i silovati! Zašto sam do djavola ocekivala neku lepu reč? Moje telo je zavibriralo preplašeno. On se ne šali.
Ipak sam osudjena na njegovo prokleto prisustvo. Sela sam iza njega, uhvativsi se za ručke ovaj put.

****

Htela sam da pitam gde idemo, ali se nisam smela usuditi. Nakon duge vožnje zastao je. Ispred mene se nazirao prav i beskonacan put. Na vidiku je bila samo jedna krčma, na dva sprata. Ne mogu da verujem da smo došli u pustinju!
- Šta gledas. Prolazi. Ravnodušno je izustio zaputivsi se prema krčmi. Nesigurno sam krenula za njim. Krila sam se iza njegovih ledja. Već ispred vrata mogla sam da čujem grohot nepoznatih glasova. Zar je moguće da neko ovde dolazi, pomislila sam u sebi.
Damian je otvorio vrata i nonšalantno ušao. Muk je nastao. Čak se i muzika isključila. Svi su nas nemo posmatrali. Znaju ga sigurno, i oni se plaše. Prišao je sanku i seo na stolicu. Spuštene glave, sela sam pored njega. Ne volim osećanje koje imam u njegovom prisustvu.

- Damiane, ljubavi moja nesudjena! Nepoznat ženski glas prekinuo je neugodnu tišinu. Devojka duge crvene kose i kosih zelenih očiju, visoka i mršava, prišla mu je i poljubila ga u usta. Imala sam osećaj da ću da povratim.
- Moramo da razgovaramo. Izustio je šireći svoja usta u osmeh, nakon strastvenog poljupca koji mu je pružila.
- U to se možeš kladiti. Izgovorila je svojim rukama prolazeći kroz njegovu crnu kosu. Okrenula se prema meni. Ko ti je prijateljica? Nikad nisi imao žensko društvo? Zaintrigirano me pogledala.
- To te se ne tiče. Hladno je sklonio njenu ruku sa svog lica. Donesi nam nešto da popijemo , pa da nastavimo gde smo stali. Izustio je namigujuci joj, i već mu je pala pod noge.
- Odmah stiže. Zavodnicki se osmehnula dok je odlazila od nas. Ne skidajući pogled sa njega.
- Ko je ona? Izgovorila sam.
- Ciganski slavuj. Izustio je ispijajuci gutljaj žestokog pića.
Dovoljno je da zapevaju i alkohol ti nije potreban. Kao uspavanka, osamucen si i pospan. Dodao je.
- Ovde sam naučio da jebem bez emocija. Zgrozenost na mom licu je bila toliko vidljiva da sam uzela čašu, koju sam prethodno odbijala i da pogledam. Eksirala sam je za sekund. Jačina gorkog ukusa u mom grlu me je naterala da se dobro iskasljem.
- Uspori malo. Izustio je. Posle ću ja da budem kriv kad me iskoristis. Nasmejao se gledajući u stranu. Ne znam samo od kud mu ove fiks ideje.
- Ni u najgorem košmaru. Izustila sam.
- Damiane, imam iznenadjenje za tebe. Crvenokosa devojka mu je opet prišla. Hoćeš li sa mnom u sobu. Očima je pokazala u pravcu sprata.
- Znaš da takve stvari nikad ne odbijam. Podmuklo se nasmejao gledajući u mom pravcu i otišao sa njom.
Bes je prostrujao mojim telom dok sam posmatrala kako vrcka ispred njega. Kako sam uopšte mogla da poverujem da će mi on zapravo pomoći. Za njega je sve ovo igra. Pola sata sam sedela, a njih još uvek nije bilo. Iznervirano sam ustala i izašla napolje. Noć je pala. Zvezde su bile vidljive, a ja sam ih posmatrala i razmišljala o Iris. Ovo sa njim je gubljenje vremena. Nastavljam sama, neće ni primetiti da sam otišla. Od njega nemam nikakve koristi. Sigurno je u zanosu uživajući sa onom cigankom! Koracala sam jedinom ulicom koja se nazirala ispred mene. Ukoliko neko naidje, stopiracu. Vratiću se u svoje naselje i tamo tražiti odgovor. Možda ih je Stiven već pronašao.
- To da ti je poslednji put da setas po noći sama! Začuo se jak udar groma. Nebo je poprimilo sivu boju i zvezde su nestale.
- I tebi da mi se obracas! Mislila sam da ćeš mi pomoci, a ti.. Zastala sam. Ne zna se ni šta radiš. Dodala sam.
- Jesi ti to ljubomorna malo? Zakolutala sam očima, dok se on pobednički smejao.
Već sam ti rekao, traži i tvoj sam. Prisao mi je toliko blizu dok su me njegove tamne oči čudno fiksirale.
- Dosta je više! Povikala sam.
- Došla sam ovde da tražim sestru! A ne da... Njegove usne se zalepise na moje.