Stresem samu pomisao da sam poverovala u njegove reči.
- Lažeš. Odbrusim, osećajući kako mi telo podrhtava.
- Ja nemam moći.
Dilan, nemo gleda kroz prozor.
ne dozvoljavajuci mojim rečima da ga pogode.
- Ne umem ni štap da koristim.
Reci koje nižem, podsvesno odbijaju da mu veruju.
Ne želim da mu verujem.
Ne smem da mu verujem!
Nema ih ni moja porodica.
Jako stisnem oči odbijajući misli koje mi ulivaju strah.
- Zar stvarno misliš da su oni tvoja porodica? Naglo pomera pogled sa prozora, iznenadjeno me upitavsi.
Razočarano širim oči, odbijajući da upijem Dilanov sazaljiv pogled.
- Ceo tvoj život je bio laž.
Izusti ravnodušno, približavajući mi se.
- Tvoje odrastanje. Porodica.
Udara me pravo u grudi svojim pokretima, dok izgovara bolnu istinu.
-Živela si u siromaštvu, a da nisi ni svesna kakvo bogatstvo posedujes.
Moji koraci idu unazad, suprotstavljajući se njegovoj blizini. Naslanjam se na hladan zid, koji gasi bolan žar u mojim grudima.
- Ines. Ja i ti smo isti.
Njegov šapat mi najezi kožu, preplavljujuci je jakim peckanjem očiju.
- Prestani! Molim te, prestani!
Skrenem pogled, odbijajući da zaplacem.
Ne sme osetiti moju bol.
- Ja sam tvoja istina.
Ti ljudi..koje si smatrala prijateljima.
Tišina koju razori izmedju nas, odaje strah koji osećam u sebi.
Zelece tvoju krv, kad saznaju ko si zapravo.
- Damian me nikad ne bi povredio! Besno procedim, osećajući kako mi glas podrhtava.
Ruke mi se nenormalno tresu.
- On.. On će te ubiti! Prolomim terajući ružne misli.
- Ne bojim se ja Damiana.
Zajedljivo se osmehnu, vraćajući pogled u stranu.
Ravnodušno vrati pogled, na moj preplašeni.
- Tvoje suze. Rukama mi zahvati obraze.
Magla koja se siri oko nas muti mi vid, dok osećam vlažnost njegovih prstiju.
Jako stisnem oči, ne dozvoljavajući da mi poremeti tok misli.
Te svetlucave kapljice će mi pomoći da ga ubijem Ines.
Jače stisne svoje ruke, terajući me da slušam.
- Nikad!
Prolomim odgurujuci ga od sebe.
- Sve bi bilo lakše, da si prihvatila jednostavniji način.
Izusti tiho odvajajući svoje korake iz moje blizine.
- Želim da upoznaš nekog.
Jedva procedi, dok mu pogled leti prema praznom vazduhu u sobi.
Tiho prosaputa reči na nemustom.
- Ines.
Ženski glas poput slavuja, natera moje srce da zaigra.
Znam taj glas. Ceo moj život ga sanjam. Uspavljivao me je poput uspavanke.
Obecaj mi da nikad nećeš zaplakati. Ne iz očaja. Obecaj mi.
Taj glas mi nije dozvoljavao da zaplacem. Uvek je bio, tu negde, u mojoj podsvesti.
Usmerim pogled, prema svetlosti koja se nalazi ispred mene.
Njena duga plava kosa presijava se po mraku. Bela odorska haljina lebdi po njoj. Njene noge ne dohvacaju tlo.
ESTÁS LEYENDO
Igra Emocija
FantasíaDamian je bezosećajan i zao. Adam je dobar i neiskvaren. Oni su igrači emocijama. Damianova moć je mržnja, a Adamova sreća. Nepobedivi su dok imaju moći. Nepobedivi su dok ne upoznaju Ines.
