Njegova tajna

38. dio

-"hocemo li na sok?"
Pitala me Selina nakon sto smo umorne izasle iz skole.
-"moze"
odgovorila sam

Nakon 10 minuta stigle smo do kafica i narucile limunadu. Pricale smo o svemu i svacemu i onda sam ih ugledala.

Te sive oci nisam vidjela godinama, ali bi ih svakako prepoznala medju hiljadama drugih. To je on. Pogledala sam njegove ruke, prekrivala ih je crna jakna ali na prstima sam vidjela opekotine. Promijenio se, njegova crna kosa je postala duza, njegova odjeca tamnija, a pogled leden, bez emocija. Gledao je kroz prozor i odsutno mijesao caj. Vjerovatno menta, to je uvijek najvise volio.

- FLASHBACK -

-"USTANI AJLIN!!"
probudio me njegov glas. Pospano sam otvorila oci i odmah skocila iz kreveta. Oko mene je svuda bila vatra, plamen, dim. Bili smo kod Eme na njenom 14. rodjendanu.
-"sta se..sta je..kako.."
-"ne znam pozuri!!"

Trcali smo niz stepenice do ulaznih vrata.

-"gdje su ostali?" Pitala sam..jedva sam disala, bila sam sva preznojena
-"vec napolju"
-"a ti?"
-"vratio sam se po tebe"

U tom trenutku je pao ormar ispred izlaza. Krenuli smo do zadnjih vrata ali svuda je bio plamen. Bili smo zatvoreni u kuci koja je gorila od temelja do krova.

-"skloni se!"
Povikao je prije nego sto je prisao ormaru i pomaknuo ga. Vatra je uhvatila njegove rukave i penjala se sve vise. Ja sam stojala sa strane i trudila se da ne padnem u nesvijest. Gledala sam ovog momka koji rizikuje svoj zivot da bi spasio moj.
Skinuo je majcu i uspio da pomakne ormar toliko da mozemo proci. Vidjela sam ga kako mi prilazi i onda mi je postalo crno pred ocima.

Probudila sam se u bolinici. Rekli su da imam blage opekotine, ali nije opasno. Htjela sam da odem do njega da mu se zahvalim. Dugujem mu svoj zivot. Medjutim, nije ga bilo. Otisla sam do njegove kuce, ni tu ga nije bilo. Jedna komsinica mi je rekla da su se odselili.

Odselili? Tek tako? Nakon toga ga vise nisam vidjela..

- FLASHBACK END -

-"haloo? Slusas li me uopste?"
Iz misli me trgnuo Selinin glas.
-"hmm..sta?"
Ona se na to samo nasmijala i rekla da nije bitno. Pogledala sam za sto za kojim je sjedio, ali nije ga vise bilo. Nestao je tek tako, opet.

-"hej Sel, moram ici..izvini" pokupila sam svoje stvari i otisla. Putem sam nazvala Emu i krenula do nje.

------------------------------------------

-"jesi li sigurna?"
Pitala me Ema nakon sto sam joj sve ispricala
-"jesam! To je Kenan! 100%" govorila sam hodajuci tamo-vamo po sobi
-"Ajlin nije ga bilo 3 godine, zasto bi se vratio?"
-"ne znam, ali to je on.."
Bacila sam se na krevet
-"sta ces reci Taibu?"
-"necu jos nista"

-----------------------------------------

-"sta ti je?"
Pitao me Taib dok sam lezala u njegovim rukama.
-"nije nista"
prosaputala sam
-"znam da jeste, hajde reci"
Podigla sam glavu tako da sam ga sada gledala u oci. Zaustila sam nesto da kazem, ali nisam. Bolje je da ne zna.
-"dobro..kad budes htjela da pricas, tu sam.."
Nakon toga me poljubio u celo i zagrlio jos jace. Osjetila sam olaksanje. Voljela sam to kod njega, nije puno insistirao. Bio je tu za mene kad god je trebalo. U njegovom zagrljaju sam bila sigurna od svega loseg na ovom svijetu.

-----------------------------------------

Vracala sam se iz skole, mrtva umorna. Dok sam izlazila iz lifta trazila sam kljuc u tasni. Podigla sam pogled i ugledala Kenana. Par sekundi sam stojala kao skamenjena i gledala u njegove mrtve oci.

Nakon nekoliko trenutaka prekinuo je tisinu.
-"moramo pricati"
rekao je hladno.

Nisam uspjela nista da kazem nego sam samo odkljucala vrata i rukom pokazala da udje.

Sjeo je na fotelju, a ja na stolicu pored nje. Oboje smo sutili, par minuta bila je tisina, neugodna tisina.

-"pa..o cemu si htio da pricamo?" Pitala sam ga
-"zao mi je.."
-"zao ti je?"
-"da..zao mi je sto sam otisao tek tako, sto sam vas sve ostavio"
-"Kenane..bili smo kao porodica, svi mi. Ti si nestao iz nasih zivota bez rijeci. Znas li kako nam je svima bilo tesko?"
-"morao sam otici, nisam mogao vise ostati"
-"zasto?"
-"Ajlin ja.." Bio je veoma nervozan "ja..ovaj..ja sam..kriv za pozar"

Nikad nismo znali sta je uzork pozara, sve do sad.

-"kako?"
Pokusavala sam zvucati mirno i hladno.
-"htio sam da upalim svijecu ali mi sibica ispala na pod..vatra je zahvatila tepih i sirila se sve dalje.. Ajlin mogli ste poginuti! Zbog mene! Nakon toga vas nisam mogao pogledati u oci. Zamolio sam svoje roditelje da se odselimo.. 3 godine se nisam usudio vratiti. 3 godine sam svaki dan zahvaljivao Bogu sto vam se nista nije desilo. Kada sam se vratio nije vas bilo, poceli ste novi zivot, bas kao i ja onda. Potrazio sam vas i nasao. Strah me..strah me da mi necete oprostiti, ali vrijedi pokusati zar ne?"

U ocima su mi se skupljale suze i samo sam klimnula glavom.

-"reci.."
Prosaputala sam
-"oprosti mi"

Ustala sam i zagrlila ga. Boze, kako mi je nedostajao njegov zagrljaj. On mi je oduvijek bio kao brat, odrasli smo zajedno i bilo mi je tako drago da je opet tu.

// kao i uvijek ostavite misljenje. Radujem se svakom komentaru💖☺️