Njegova tajna

45. dio

// Taibova perspektiva //

Parkirao sam auto ispred Semirove zgrade. Bilo je 23:17h. Napisao sam mu poruku da vidim je li budan. Odgovorio je da jeste i da dodjemo gore. Izasao sam iz auta i otisao do Ajlinine strane. Bilo mi je zao da je probudim, pa sam je podigao, kao mladozenja mladu i nosio do vrata. Ona je nesto promrmljala i onda se privila blize meni.

Semir nam je otvorio vrata
-"hejj..sta imaa?"
Recenicu je poceo glasno i nastavio tiho kada je vidio da Ajlin spava
-"mogu li je ostaviti kod tebe u sobu?"
-"moze, moze hajde"

Spustio sam svoju ljepoticu na krevet i pokrio je. Izasao sam i zatvorio vrata za sobom.

U dnevnoj je sjedio Semir
-"mozes li zvati Malika?"
Pitao sam ga
-"vec jesam"
Odgovorio je

Nakon 10 minuta stigao je Malik.
Sjeo je kraj nas i pricali smo kao i obicno.

-"ejj ljudi ja vam moram nesto ispricati"
Obojica su me zabrinuto i upitno pogledali
-"kad sam jos bio mali......"

Ispricao sam im cijelu pricu o Ivanu, ono sto sam dozivio sa Ajlin do sad i objasnio im vaznost i opasnost situacije.

Gledali su me kao da sam im upravo reko da su vanzemaljci na jednorozima prosli kroz grad.

-"znate li rukovati pistoljima?"
-"znamo!"
Rekli su skoro u glas
-"odlicno, nabavit cu vam po jedan. Uvijek cete ih nositi sa sobom! Moramo braniti jedni druge. Svi smo u opasnosti"
Gledao sam naizmjenicno izmedju njih dvojice. Shvatili su sve i klimnuli glavom.
-"mislim da bi trebali reci Kenanu i Ajdinu"
Predlozio je Malik. Razmislio sam o tome, ali vec sam znao odgovor
-"previse je opasno, bolje da ne znaju"

-----------------------------------------

// Ajlinina perspektiva //

Probudila sam se..emm gdje?  Pogledala sam oko sebe i nakon par sekundi sam shvatila da sam kod Semira. Zadnje cega se sjecam je da sam zaspala u autu. Kako sam dospjela ovdje? Ustala sam i otisla u kupatilo, a zatim u kuhinju. Tu je sjedio Semir i doruckovao.

-"oooo pa djesi rodice"
-"tu sam, tu sam, samo ne znam kako sam dospjela ovdje"
-"Taib te donio sinoc"
-"Taib me sta?"
-"ma daaaj.. Donio te. I to znas kako?" Ustao je i podigao stolicu "eh ovako, kao mladu"
Onda je poceo da plese sa stolicom. Ja sam prasnula u smijeh toliko da su mi suze lile niz lice. Kada sam se smirila pitala sam ga gdje je Taib
-"otisao je kuci"
Rekao je i vratio se svom dorucku. Klimnula sam glavom i otisla do frizidera da uzmem i ja nesto.

Nakon sto sam jela, otisla sam u svoj stan. Danas je Subota. Kontala sam sta da radim i odlucila da zovem Emu i Saru u soping.

-"hejj sta ima?"
Pitala sam je preko telefona
-"nista posebno, evo nas kod nekih rodjaka. Kod tebe?"
-"aham..ma bila kod Semira pa kontala mozemo otici u soping, ali nista onda"
-"joj sorry... Pitaj Selinu"
-"hocu, hocu. Pozdravi sve"

Onda sam nazvala Selinu i dogovorile da se nadjemo u centru.
Obukla sam duboke farmerke, bijelu majcu, crne kratke cizmice i crnu koznu jaknu. Kosu sam ispeglala i pustila, a nasminkala se kao i inace. Uzela sam crnu tasnu i izasla. Centar nije bio puno udaljen, pa sam isla pjeske. Svjez zrak, setnja i muzika me opustaju.

Nakon 15 minuta sam stigla i ugledala Selinu koja je bila zadubljenja u pisanje poruke,..ustvari bila je nasmijana.

-"kome to pises?"
Pitala sam kad sam joj prisla
-"ouu hejj..ne tice te se!"
Rekla je s osmijehom i isplazila jezik. Ja sam stavila ruku na srce
-"ouuu...ovo je bolilo...uff"
Obije smo se nasmijale i krenule u jedan butik. Putem smo pricale o uobicajenim temama. Kada smo stigle krenule smo u potragu za dobrom odjecom.

-"paa..hoces mi reci ko ti je stvorio osmijeh na lice hmm?"
Nisam je gledala, ali sam primijetila da je prosla rukom kroz kosu
-"sa Ajdinom"
-"haaaaaaaa?! Opaaaaa!"
-"tise, Ajlin, tiseee"
-"sorry.. Odkad to? Kako ide? Trebam li ga tuci? Pricaj sve, sve, sve!!"

Ispricala mi je da pisu vec dvije sedmice. Za sad je sve kao prijateljski, ali oboje osjecaju da tu ima nesto vise. Na najboljem su putu do ljubavi.. Svo to vrijeme imala je onaj neizmjerni sjaj u ocima. Onaj sjaj kada pricas o osobi koju volis. Bilo mi je drago zbog njih dvoje. Selinu sam mnogo zavolila, a i za svog brata zelim sve najbolje. Pitam se da li joj je reko za to.. Mada sumnjam, dogovorili smo se da ne pricamo nikome. Kako god, zivot mi je opet krenuo uz brdo. Osjecam se mnogo bolje. Sretna sam, stvarno.

-----------------------------------------

Navecer sam se istusirala i spremila za spavanje. Otisla sam u kuhinju da se napijem vode i onda sam zacula zvono na vratima. Nikoga ne ocekujem.. Pogledala sam kroz spijun i vidjela Taiba. Otvorila sam vrata tek toliko da se ja vidim i stala tako.
-"sta hoces?"
Pitala sam hladno. Jos uvijek sam ljuta na njega
-"da pricamo"
-"o?"
-"bitno je, mogu li uci?"
Pomakla sam se i pokazala rukom da udje.
-"pa? Slusam"
-"volim te.."
Rekao je tiho. Srce mi je preskocilo jedan otkucaj.
-"i?"
Rekla sam hladno

Nemoj postati slaba!

Nisi igracka!

Ne daj se!

Ponavljala sam u sebi.

-"i ne zelim da ti se nesto desi.. Ispricao sam Maliku i Semiru o svemu. Branit ce nas, a i mi njih. Nosis li pistolj sa sobom?" Klimnula sam glavom "super. Nakon onoga svaki dan mozemo ocekivati da nas napadnu, shvatas?"
-"shvatam, ne brini. Sad mozes ici" ustao je i kratko me pogledao, krenuo je prema vratima i ja za njim.
Prije nego sto je izasao okrenuo se, prisao mi i prosaputao
-"cuvaj se, ne znam sta bih bez tebe.."
Zatim me poljubio u celo i izasao.

Opet su me pekle te proklete suze! Taj jebeni ponos! Ali koliko nam je jos zivota ostalo? Ovako kako zivimo nikad ne znamo kada i sta ce se desiti! Moram nesto uraditi! Sad i odmah! Istrcala sam iz stana, u pidzami i otisla niz stepenice. Taib nikad nije koristio lift kada je dolazio kod mene. Kaze da nije potrebno zbog 2 sprata. U pravu je. U pravu je s tim i sa svim! Ako hocu da prezivim ja, ako hocu da prezivi on, ako hocu da prezive svi, onda se moramo drzati zajedno!

Taman kada je htio da otkljuca vrata ja sam mu se bacila oko vrata. On je u istoj sekundi stavio svoje ruke oko mene. Boze, kako sam pozelila taj zagrljaj!

-"volim te, volim te, volim te.."
Ponavljala sam stalno
-"i ja tebe, malena, i ja tebe.."

// ostavite misljenje💖☺️