Ovih dana sam bila i vise nego oprezna. Stalno sam nosila pistolj za sobom, cak i u skolu. Nasa 'banda' se uvijek drzala zajedno. Jedine koje nisu znale nista su bile Ema i Sara. Medjutim, bolje je da ne znaju. Ako se nesto desi, ako se policija umijesa , nece biti krive. Ja sam, nakon 3 ubistva i jednog teskog ranjavanja, jednom nogom u zatvoru.
Pricala sam sa Taibom o tome. Rekao da je i on jednom prilikom uradio isto. Ipak ne znam sve iz njegovog zivota.. Kako god, ono sto treba da znam-znam.
Semir i Malik su cesto isli da vjezbaju pucanje. Bili su jako dobri, ali ne bih mogla zamisliti da pucaju na covjeka. Za to su bili previse dobri.
A Taib i ja? Bili smo spremni uraditi sve jedno za drugo. Imali smo svoj svijet. Sve me to podjecalo na Bonie i Clayde. Nije bitno protiv koga, bitno je da smo zajedno. Tako je i bilo.
Veceras smo htjeli svi zajedno da izadjemo. Prelijepa, ljetna noc. Sto da ne? Za tu vece smo odlucili da izbacimo Ivana iz glave i uzivamo. Posto niko od nas nije volio pretjeranu guzvu, krenuli smo tek u 23:00h. U centru nije bilo puno ljudi, radnje su se pocele zatvarati. Setali smo ulicicama, zezali se, smijali. Nakon sat vremena hodanja bez ikakvog cilja odlucili smo da odemo u park. Sjeli smo na klupu odmah ispod osvjetljenja i nastavili razgovor.
Poslije nekog vremena pogledala sam na sat <01:13> pisalo je. Zatim sam pogledala oko nas. Bilo je tu jos nekoliko grupica i... Samo malo..
-"Taibe ko je ono tamo?"
Sapnula sam mu na uho. On se odmah okrenuo i izraz lice mu se uozbiljio. Zatim se okrenuo prema Semiru i Maliku i ocima pokazao u smjeru covjeka. Oni su klimnuli glavom.
-"Ivan.."
Sapnuo mi je i ustao. Za njim Semir i Malik, a za njima ja. Stali smo u jedan red ispred Sare i Eme.
-"sta ovo treba da bude? Predstava?"
Pitala je Ema
-"pssssstt"
Usutkavao ju je Semir
Svi smo drzali ruku na pojasu, za svaki slucaj. Osjetila sam kako mi se puls ubrzava. Disanje je neravnomjerno. Dobacila sam kratak pogled Taibu. Stojao je ukocen i gledao pravo. Primijetio je moj pogled, okrenuo se prema meni i klimnuo glavom u znak ohrabrenja.
Ivan se sve vise priblizavao, ali nije bio sam. Sa njim su bila jos najmanje petorica. Svi naoruzani, predpostavljam.
I evo ga.. Prvi pucanj!
Ema i Sara su vrisnule. Rekla sam im da brzo potrce i sakriju se iza betonske ograde, da se ne okrecu i da ne gledaju nista. Uradile su kako sam im rekla.
Opet pucanj!
Sada su se svi razbjezali. One grupice vise nisu bile tu. Samo oni i mi.
Prisli su nam na daljinu od odprilike 10 metara. Ivan je stao ispred svih i poceo pricati
-"dovoljno sam cekao! Ne trebas da zivis! Pridruzi se roditeljima!"
Rekao je Taibu i rukom dao znak da pocnu da pucaju, sto su i uradili.
Imali su slobodan prostor, mogli su nas ubiti jednog po jednog, ali nisu.
-"ovako nije zanimljivo, sakrijte se!"
Naredio je Ivan. To je ustvari bilo najpametnije.
Sakrili smo se iza ograde gdje su bile nase uplasene drugarice.
-"bjezite odavde! Odmah! Sad!"
Vikala sam. One su me samo gledale
-"idite!!!"
Ustale su i otrcale.
Napunili smo pistolje i krenuli pucati. Oni na nas, mi na njih. Ograda nije bila mnogo visoka. Kada sam ustala prekivala mi je tek noge. Uspjeli smo da ranimo trojicu. Ostala su jos trojica.
U toj pucnjavi mene je okrznuo metak na nadlaktici. Peklo je, ali nisam obracala paznju na to.Kada sam se opet sakrila ispod ograde vidjela sam Taiba da lezi na podu.
Ne, ne, ne!!!!!
Prisla sam mu i vidjela da mu je majca na stomaku sva krvava. Oko njega je bila lokva krvi. Oci su mu bile zatvorene.
-"ne, ne!!! Ustani!!"
Pocela sam ga drmati, udarati po licu..
-"probudi se!! Taibe!!"
Vikala sam sa suzama koje su kvasile moje lice. Uzela sam ga u narucje.
-"probudi se!! Otvori oci!! Taibe!! Taibe!! Taibeeeeee!!"
Pocela sam naglas da placem, da vristim. Zagrlila sam ga.. Osjetila sam kako krv kvasi moju majcu.
-"molim te..probudi se..Taibe..vrati se..vrati se.."
Pogledala sam ga. Nije se mrdao.
Bio je..bio je..on je..mrtav!
-"ustani!! Probudi se!! Vrati se!!"
Nije reagovao.
Spustila sam kratki poljubac na njegove usne.. Jos uvijek su tople.
Onda sam uzela pistolj i ustala. Vidjela sam da je jedino onaj idiot jos stojao na nogama.
-"HEJ IVANE!"
Proderala sam se. On se okrenuo sa onim gadnim kezom na licu.
Potegnula sam okidac, ciljala i pucala. Pogodila sam ga u sred cela. Pao je na pod. Bio je mrtav. Ja sam svejedno dalje pucala. Sve dok nisam istrosila sve metke.
Okrenula sam se prema Taibu i pored njega su sjedili Semir i Malik. Obojica su plakali, nisu ni pokusavali da suzdrze suze. A i zasto bi? Njihov najbolji drug, brat, clan porodice nas je napustio. Moja jedina prava ljubav me napustila! Otisao je.. Sa njim i moje srce i moja dusa. Zagrlila sam ga i prosaputala
-"pocivaj u miru, ljubavi.."
Onda smo zaculi sirene. Policijske i one od hitne pomoci. Semir i Malik su ustali.
-"hajmo, Ajlin, brzo!!"
-"ne zelim, pustite me ovdje! Vi idite.."
-"Ajlin hajde!"
-"necu!!"
Semir me prebacio preko ramena i nosio. Ja sam gledala Taibovo mrtvo tijelo kako lezi na ulici, u mraku, u hladnoj noci..
Spustio me i otrcali smo sto smo brze mogli. Gdje smo isli? Ne znam. Ne zanima me. Zivot mi vise nema smisla. Izgubila sam ga..
Moj Taib je..mrtav..
// jos uvijek nije kraj..
Jedna informacija-zbog obaveza u skoli od sad cu postavljati svaki drugi dan. Nadam se da cete ipak nastaviti citati.
Ostavite misljenje💖☺️
أنت تقرأ
Njegova tajna
أدب المراهقينNovi zivot pun izazova ceka Ajlin. Dolazi u nepoznat grad i brzo upoznaje momke i cure, a Sara, Ema, Semir, Malik i Taib joj postaju najbolji prijatelji. Kao i svako drugi, ocekuje normalan srednjoskolski zivot, ali desit ce se upravo suprotno. Saz...
