Pozdravili smo se te sam krenula kući.
Svo vrijeme mi se činilo da me neko prati. Zašto sam ovako paranoična? Ubrzala sam korak kada se neka cura stvorila ispred mene. Iz iznenađenja sam vrisnula.
„Ko si ti???" Zadihano sam je pitala.
„Ne pravi se da me ne poznaješ."
„Ali...ne poznajem te."
„Ja sam Ariana." I dalje sam je gledala zbunjeno.
„Stefanova cura?"
„Stefan ima curu???"Ovo me totalno iznenadilo.
„Ma daj nemoj mi samo reći da nisi znala!"
„Nisam kunem se."
„Samo ga se kloni!" Ko je ona da se dere na mene?
„Slušaj sada! Nisam znala da Stefan ima curu i ti me ne možeš ubijediti da jesam! Nikad ne bih ni pomislila na njega da sam znala! Ja u se kloniti njega, a najiskrenije predlažem i tebi. On je užasna osoba i smao će te iskoristiti." Na ovo mi je opalila šamar. Izvini molim te?
„To je moj momak o kome pričaš!" Rekla je prije nego li se okrenula i otišla.
Uh koliku sam želju imala da je prebijem,ali nisam htjela. Nije vrijedna toga. I onako mi je žao nje. Kako može tek tako da ga brani nakon što ju je prevario? Ne zna se ko je gluplji...
Nastavila sam dalje ali iz misli nisam mogla izbiti te prelijepe zelene oči. Andrej šta mi radiš... Taman kada se pomirim sa time da ćemo nas dvoje biti samo prijatelji, ti ni od kuda dođeš sa tim slatkim riječima utjehe. Imaš taj očaravajući izvanzemaljski osmjeh. Znate ono kada sve oko vas nestane kada ugledate neku osobu? Opet počinje... Mislila sam da sam zauvijek gotova sa tim, ali izgleda da sam pogriješila. Mislim da tek sada shvatam koliki uticaj na mene ima ta njegova mekana, gusta, razbarušena kosa...
Ali zatim mi u misli dolazi Daniel. Da li je moguće da on stvarno nije znao šta se dešavalo sa Stefanom. Mislim, naravno da je moguće, ali opet... Možda on ipak nije tako loš na kraju svega, ali... ja jesam.
Tek tada mi u misli dolazi mogućnost da se nalazim u ljubavnom trouglu. Sviđaju mi se dva momka? Ne ne ne to se ne može dešavati. To nije u redu ni prema jednom od njih. O Ana, fokusiraj se! Ovo se ne smije dešavati! Zašto jednostavno ne mogu dobiti neki znak?
„Hej..." Naglo se trzam iz svojih misli i okrećem se prema tom poznatom glasu.
„Andrej..." Tiho kažem.
„Am, vvidio sam te iz daljine samu pa sam pomislio da ti treba društvo..."
„Drago mi je što si došao..." Da li je ovo znak koji sam tražila?
Sjeli smo na obližnju klupu. Pričali smo i pričali dok se lagano spuštao mrak.
„Kasno je, trebala bi ići kući." Brižljivo mi se obratio.
„Da..." Možda jeste kasno, ali ne želim da idem.
„ Am Ana..." Dižem glavu čekajući šta će sljedeće reći, međutim ipak se ne odluči za tu opciju.
„Ma ništa... Vidimo se sutra." Brzo ustane i uputi se prema svojoj kući.
Vote/comment
LOVE YAAAAAAAAAAA<33333333333
- U
YOU ARE READING
Basketball love- PREPRAVLJENO
Teen FictionAna je jedna obična petnaestogodišnja cura koja je odlična košarkašica, ali ni sama ne shvata šta sve može. Nakon što je bila izigrana od strane momka, želi da se pridruži muškoj košarkaškoj ekipi svoje škole. Da li će uspjeti u tome ili će doživjet...
