Ana je jedna obična petnaestogodišnja cura koja je odlična košarkašica, ali ni sama ne shvata šta sve može. Nakon što je bila izigrana od strane momka, želi da se pridruži muškoj košarkaškoj ekipi svoje škole. Da li će uspjeti u tome ili će doživjet...
„Hej..." Tiho kaže. Ostali momci su izašli ostavljajući nam same. Mada, vidjela sam, Andrej nije bio previše srećan oko toga...
„Kako ti je noga? Bio je to zeznut pad..."
„Dobro je koliko može biti. Ali nište me neće sprječiti da se vraćam na teren."
„Hah, nisam ni mislio da hoće." Nasmiješi se.
„Nego, čujem da si se prebacio kod nas u ekipu."
„Am da... dobro si čula."
„Otkud to od jednom?"
„Pa... nije baš od jednom. Nikad nisam pretjerano volio svoj tim. Pogotovo kako su svi umišljeni i kako se Stefan, kao kapiten ponaša. Sve ovo što se desilo na utakmici je takoreći kap koja je prelila čašu."
Ne znam zašto, ali tada se desio onaj trenutak o kom sam vam pričala. Kada vam srce konačne prevagne na jednu stranu.
„Am... Daniele, slušaj...ja... Drago mi je što si u našem timu, stvarno jeste, ali sada kako ćemo se više družiti, moramo raščistiti neke stvari. Ja... među nama ne smije biti ničega...sviđa mi e neko drugi i..."
„Andrej zar ne?" Iznenađeno sam ga gledala.
„Kako si..."
„Vidi se Ana... I ne brini se. Naravno da mi je žao što su spali ispale ovako, ali u redu je..."
Samo sam ga čvrsto zagrlila. Još malo smo se družili prije nego li je morao otići.
Poslala sam poruku Andreju da dođe do mene.
Zadihano je dotrčao.
„Ana je li sve u redu???" Smješak mi se pojavio u kutku usana.
„Sve je u redu samo...moramo popričati" Zbunjeno me je gledao.
Uzela sam šteke pomoću kojih sam uspjela stati ispred njega. Ostavila sam ih po strani te svoje ruke stavila na njegova ramena. Samo smo se tako gledali dok sam primjetila koliko je zbunjen i iznenađen...čak malo i preplašen.
Andreova perspektiva
Stajao sam ukočen. Nisam znao šta se dešava.
Polako mi je prilazila sve dok nisam osjetio njene usne na mojima. E ovo UOPŠTE nisam očekivao.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Nakon što sam se napokon snašao, uzvrartio sam joj poljubac. Nalazio sam se u raju. Ovo je nešto što sam toliko čekao, ali dao sam joj vremena da razmisli, i sada se napokon dešava.
Nakon nekog vremena smo se odvojili te mi je na uho tiho šapnula.
„Volim te..."
Te riječi...one su napokon izašle iz ovih predivnih usta. Toliko sam želio da ih čujem...
„I ja tebe malena..."
KRAJ!!!!!!
Evo gaaaaaaaa!!!!!!!!!! Napokon krajjjj!!!!!! Uspjeli smooooo!!!!! Nadam se daće sada priča biti malo popularnija i da će imati više čitalaca... Nadam se da vam se sviđaaaaaaa!!!!!!!!
Vote/comment
STILL LOVE YAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA<33333333333333333
