Basketball love- PREPRAVLJENO

7. Seventh chapter

„Kao što rekoh, iznenađenje."

Inače volim iznenađenja, ali ne znam zašto...ovaj put jednostavno nisam bila toliko uzbuđena. Imam osjećaj kao da ovom momku ne bih trebala vjerovati...

O Bože Ana o čemu ti misliš. Samo se opusti i uživaj. Zašto svemu moraš tražiti manu?

Nakon kraćeg hodanja smo stali ispred luna parka. Hej, pa ovo bi moglo biti i zabavno. Volim luna parkove. Sve dok ne odemo u strašnu kuću, biću u redu.

(***)

Izgleda da sam se ipak prevarila. Uopte se nisam zabavila. Ni jednu jedinu temu sem košarke nismo imali zajedničku. Većinu vremena je bila i samo neugodna tišina između nas. Ovo neće ići...

„Bilo mi e predivno večeras." Stefane ne radi mi to...kako sada da te odbijem...

„Da..i meni..." Morala sam to reći. Nemam srca da mu tek tako sve prospem u facu...

„Da li bi htjela da opet nekad izađemo?"

„Da, naravno..." Ne Stefane, ne želim da opet izađemo. Šta ćemo raditi? Samo još više ćutiti? O Bože...

„Odlično! Zovnuću te onda." Ogroman osmijeh mu je izašao na usne.

„Da...uradi to..."

Tada smo se pozdravili te sam krenula kući. Ponudio se da me otprati međutim odbila sam uz izgovor da mu je to skroz na suprotnu stranu od kuće. Ugh... ovo je katastrofa...

Nisam ni zatvorila vrata od stana kada se Maša niodkuda samo tako pojavila ispred mene.

„Znači pričaj! Želim SVE detalje!"

„Hoćeš sve detalje?

„Da!"

„Dobro onda. Mislila sam da ću se predivno provesti. Da će moj prvi sastanak biti nezaboravan. Pogotovo pošto je reka oda će biti iznenađenje, pomislila sam ne može bolje od ovoga. Međutim, prevarila sam se. Većinu vremena smo proveli ćuteći, a ovo što smo pričali bilo je samo o košarci. Znači ni jedne zajedničeke teme nemamo. Tako da, evo ti svih detalja. Prvi sastanak o kom sam uvijek sanjala je bio katastrofa. A što je najgore, on se odlično proveo i želi da se opet vidimo, a ja nisam imala srca da ga odbijem."

„Wow...Tako loše?"

„Tako loše." Potvrdila sam.

„Možda sljedeći izlazak bude bolji... Možda od jednom zavoli sve što i ti voliš?" Na ovo sam se nasmiješila. Uvijek pokušava da me oraspoloži.

„Možda..."

„Hajde sad osmijeh na lice i na spavanjac."

Uvukla sam se u svoju toplu postelju, ali nisam mogla zaspati. Samo su me obasipale misli. Uglavnom o Stefanu. Ništa mi nije jasno. Tokom cijelog sastanka kao da se trudio da bude veseo, ali da je time samo prikrivao dosadu. Kao da je natjeran da se druži sa mnom. I onda od jednom želi da opet izađemo... Uh stvarno moram prestati sa ovim. Uvijek o svemu previše razmišljam. Vrijeme je za spavanje.

Polako sam tonula u san...

Vote/comment

LOVE YAAAAAA<333333333

- U