Ana je jedna obična petnaestogodišnja cura koja je odlična košarkašica, ali ni sama ne shvata šta sve može. Nakon što je bila izigrana od strane momka, želi da se pridruži muškoj košarkaškoj ekipi svoje škole. Da li će uspjeti u tome ili će doživjet...
'Šetala sam dugačkom napušenom ulicom. Ništa se nije čulo osim okupljana vrana. Nigdje nije bilo žive duše. Na kraju ulice sam stale ispred oronule kuće. Svi prozori su bili porazbijani i staklo je bilo po svuda. Svo drvo je otrulilo. Dvorište je bilo puno smeća. Ovo je jako jezivo. Napokon sam ugledala do pola otvorena, polu razbijena drvena vrata. Nisam se moglu oduprijeti svojoj znatiželjnosti te sam lagano zakoračila prema naprijed. Nakon što sam ušla ušla u kuću, osvrnula sam se oko sebe i, kao i s polja, sve je propalo. Paučina na sve strane, razbijeno staklo, tanjiri, prašina...
Osvrćem se na tihe jecaje. Pratim ih te se nađem na spratu u sobi, po svemu sudeći dječijoj. U jednom uglu, iza krevta, ugledam malu djevojčicu dugačke plave kose i plavih očiju kako tamo sjedi i plače. Čim me vidjela trznula se. Uplašila sam je.
„Hej hej, u redu je, samo želim pomoći..." Tiho joj kažem te joj polako prilazim. Vidim da se je i dalje preplašena, ali se više ne opire.
„Kako se zoveš malena..." Gleda me onim neodoljivim ali plašljivim pogledom. Tada napokon progovori ali jecajući.
„Mi...Milica.."
„Imaš baš lijepo ime Mico."Lagano sam joj se nasmješila.
„Ja sam Ana..." „Milice, šta nije u redu? Zašto si plakala?"
„Mo...moj bato je... izašao da n...nam donese ne..nešto za da jedemo ali o...onda se nije v...vratio.." I dalje je jecala.
„Hej, ne brini se malena. Naći ćemo tvog brata. Kako se zove..."
„S...stefan." '
Trgla sam se iz sna i primjetila da sam sva znojna.
Šta bi ovo trebalo značiti? Zašto sam ovo sanjala? Da li je moguće da je bar dio ovoga istina? Wow, ovo je previše informacija za sredinu noći. Moram se nekako vratiti na spavanje. Ali... ako je ovo istina... što ne može biti, ali opet ako jeste.... zašto bi napustio svoju malu sestru?..
(***)
Čula sam se sa Stefanom, te smo se dogovorili da izađemo.
Čekam ga pred njegovom školom već dobrih petnaest minuta. Oh, napokon se odlučio pojaviti.
„Hej, izvini što kasnim."
„Ma ništa...pa, gdje idemo danas?" Upitala sam znatiželjno.
„Možemo prošetati, pošto nemam pojma gdje da te odvedem."
Okej, ovo je bilo malo čudno i... grubo?
„Ammm okeeej... Šta kažeš da odemo na utakmicu?" Dosjetim se da danas u centru igra naš tim.
„Košarkašku?" Čudno me pogleda. Zašto je to iznenađenje? Pa pobogu, upoznali smo se na jednoj.
„Amm da."
„Ahahahhaha kao da ti znaš nešto o košarci."
„Molim?" Čekaj on se meni to ruga?
„Ma daj, koga zavaravaš? Ti si samo obična cura, nemaš pojma o košarci." Okej, to je to.
„Znaš šta Stefane? Ovo neće ići ovako."
„Na šta misliš?" Jel on glup ili nešto...
„Ne želim više izlaziti sa tobom."
„Pff šta god. Ovo je ionako samo bio izazov." Samo tako mi to baci u lice.
Jel me ti to zezaš? Koji sam ja propalitet. Stvarno sam pomislila da mu se sviđam.
Ne znam zašto, ali suze su mi se počele skupljati u očima. Okrenula sam se, te krenula kući. Čemu suze? Ionako mi se nije toliko svidio... Zar ne?
Nisam se obazirala kuda idem. Samo sam trčala dok su mi oči bile zamagljene. Tada sam se sudarila sa nekim, ali nisam se obazirala. Samo sam se izvinila i nastavila trčati.
Iz sivog neba su se ubrzo počele nazirati kapljice kiše. Wow, baš kao i u filmovima.
I kosa i odjeća su mi se ubrzo namočile vodom. Počela sam drhtati. Ne znam da li više od hladnoće ili od jecanja. Je li moguće da me ovoliko dotiče?
Ustvari, uopšte me nije briga što je on kreten. Užasno me povrijedilo to što me iskoristio. Moj prvi izlazak je uništen, kao i utisak o prvom momku. Ako mi je uopšte bio jedan.
Zašto se ovo baš meni događa?
Svi dobri momci trče za onim popularnim curama sa tonom šminke i skoro ni malo odjeće.
Dok sam došla do svoje zgrade, uspjela sam se nekako smiriti. Tada su mi Stefanove riječi prošle kroz glavu. „Ti si samo obična cura, nemaš pojma o košarci."
„Samo obična cura, ha? Pa dragi Stefane, grdno si se prevario..."
Ovo više neće ići ovako. Riječima neću ništa postići. Gledaju se samo postupci. Okej, onda ću dokazati tebi, a i svim ostalim momcima da se sa mnom, kao curom, ne treba zezati. Moje ponašanje se ovog trena mijenja.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
