Basketball love- PREPRAVLJENO

15. Fifteenth chapter

(***)

Vratila sam se kući sva umorna. Bio je ovo dugačak i naporan dan.

Sjela sam na krevet, stavila laptop na noge te nastavila pisati dnevnik.

Dragi dnevniče,

Današnji dan je bio naporan, ali napokon sam odigrala svoju prvu utakmicu. I čak smo i pobjedili. Jedina loša strana današnjeg dana je što sam saznala da je i Daniel u Stefanovoj ekipi... Svo vrijeme je znao za izazov i opet se pretvarao. Znaš, momci mogu biti pravi kreteni ponekad. Stefan mi je poslije utakmice prišao i počeo se svađati, ali sve se rješilo Andreovom šakom na njegovoj faci. Uzbudljivo zar ne?

Ostavila sam laptop jer sam već bila poprilično umorna.

(***)

Budim se na iritirajući zvuk usisivača. Pokušala sam ponovo zaspati, ali nije mi išlo. Ustala sam te obavila jutarnju higijenu.

Obukla sam se i, kao i svako jutro, otišla na igralište.

Šutala sam na koš kada mi se pridružio Daniel. Nisam ga vidjela od utakmice...

„Hej."

„Ćao."Hladno sam mu odgovorila.

„ Amm ovaj... nisam znao da igraš za svoj školski tim...."

„Ni ja da ti igraš sa Stefanom." Prekrstila sam ruke ispod grudi.

„Znaš Stefana?"

„Ma daj molim te ne pravi se lud!"

„O čemu govoriš?"

„Svo vrijeme si znao, eto o čemu govorim!"

„Znao šta?"

„Znao za opkladu! Ipak ju je tvoja ekipa dala!"

„O kakvoj opkladi pobogu govoriš?"

„Znači tako ćemo? Samo se ti pravi lud."

„Ana ja stvarno ne znam šta se ovdje dešava!" Tada je povisio ton.

„Dešava se to da sam upravo zbog te glupe opklade zamalo upala u depresiju! Tvoja ekipa je rekla Stefanu da bude sa mnom samo iz šale! I šta misliš gdje me je to dovelo?! Ha?! Zamalo sam izgubila sve prijatelje! Znaš li uopšte koliko su mi oni važni u životu?! Epa ne znaš zato molim te prestani folirati!"

„Ana ja nisam imao pojma..." Jedva čujno je rekao.

„Kako da ne."

„Moraš mi vjerovati ja... Taj kreten!" Od jednom se proderao. Da li je moguće da stvarno nije znao? Ili se samo pretvara?Opet...

„Ima da ga ubijem!"

„Ti...ti stvarno nisi znao?" Tiho sam upitala.

„Naravno da nisam. Ana, nikad ti to ne bih mogao napraviti. Ja... stalo mi je do tebe, jednostavno ne bih mogao..." Prišao mi je podario mi jedan nježni pogled.

„Am... izvini onda što sam te optužila..." Spustila sam glavu.

„Hej...u redu je..."

„J...ja trebala bih ići kući...."

„Hoćeš li da te otpratim?"

„Hvala ti, ali želim malo biti sama."

„Jesi li sigurna?"

„Jesam. Ne brini se. I... izvini još jednom..."

Pozdravili smo se te sam krenula kući.

Vote/comment

LOVE YAAAAAAAAA<33333333333333

- U