LAST KISS

Zamišjeno sam gledala kako se kapljice kiše slivaju dole niz prozor..koliko njima samo život kratko traje, pitam se da li i oni kod svog poslednjeg pada zamisle neku želju,da li ikad pomisle kako bi im bilo u budućnosti, da ne moraju pasti dole. Ali kad bolje razmislim, nemaju oni vremena za to, jedino se brinu kako će pasti dole, da li će ih to boleti itd. Tako i mi ljudi ne trebamo zamišljati nešto unapred, jer na kraju iako se mnogo trudiš oko nečega, neće se ispuniti i sad taj trud koji si načinila, padne u vodu. Zato bolje da ne razmišljamo mnogo o budućnosti, već na sadašnjost. Jer ne znaš šta će ti život doneti. 

                                                                                    ***

Iz razmišljanja me je prekinula veoma ljuta nastavnica, čije su naočare bile upola na njenom nosu. Mahala mi je hemijskom, a kada je shvatila da mi je privukla pažnju rekla je:

Nast.: Oh, setila se gospodja da se nalazi na času.

Ja: Umm, izvinite nastavnice. -nezainteresovano

Nast.: To ti nije prvi put. Ne slušaš me na času a onda kad dodje red na kontrolni, govoriš kako to nismo učili. -bahato

Ja: Neće biti tako, a i sem toga, nije da vas ništa nisam slušala. 

Nasta.: A tako znači. Šta sam poslednji put rekla? -rugajući mi se

Ja: Pa..Ovaaj,rekli stee..Daa.

Nasta.: Znala sam. Bilo bi ti bolje da se počneš priključivati na nastavama,jer ću inače biti primorana zvati tvoje roditelje, a to i ne bi baš bilo dobro za tebe.

Ja.: Ne znate vi šta ja za mene dobro,zato  cutite. -odbrusila sam joj, a ceo razred se počeo smejati. Mislim da sam preterala, ali i ona je. Ona predaje matematiku, i najgora je u celoj školi.

Podigla je svoje debele obrve, čudeći se, a onda mi rekla:

Nasta.: Slušaj me, ako imaš nekih problema kod kuće, ne moraš se na mene istresavati.

Ja: Nastavnice, nemam ja kući nikakvih problema. 

Nasta.: Apsolutno me to ne zanima. A sad te molim da se lepo prošetaš do wc-a a kad se malo ohladiš vrati se. 

Samo sam ustala sa stolici, i uputila se tamo gde mi je rekla. Ovo definitivno nije moj dan. Jedva čekam da izadjem iz te proklete škole.Otišla sam se malo umiti, ali kad sad došla nazad do učionice, taman je zazvonilo. Huuh, brzo sam pokupila svoje stvari i izletela iz skole. 

Bila sam u već u dvorištu škole, krenula sam kući ali onda me je neko uhvatio za podlakticu i povukao me ka sebi. Bila sam uplašena, ali odmah sam se opustila kad sam ugledala veoma poznato lice. Dao mi je jedan veoma sladak poljubac,a zatim mi se osmehnuo. To je moj dečko. Možda sam vam na početku izgledala tako hladna, bezobrazna i ne kažem, bila sam takva. A onda se pojavio on, odnosno Teo i promenio me na neki način-naravno na bolje. Zajedno smo 5 meseci, znam da je to kratko, ali meni izgleda ko da ga već ceo život znam. Mislim da je on taj pravi. 

Uzvratila sam mu smešak, a zatim je on progovorio: 

Teo: Pa, kako bilo u školi?

Ja: Bilo je i boljih dana, opet sam se svadjala sa nastavnicom iz matiša. Tebi?

Teo: E budalice. Ma kod mene ništa sem što sam se potukao sa nekim likom pa bio kod.. -odjednom je zastao, izgleda da je shatio šta je rekao.

Ja: Potukao si se? Što? Zašto? Zbog čega? Sa kime? Jesi li dobro? - uspaničeno

Teo: Stoj, stoj.. Preplavila si me pitanjima. Ne brini se, dobro sam,ma nije bitno, samo me je lik provocirao. I naravno ja sam ispao kriv i otišao kod direktora.

Ja: OMG. I šta ti je rekao?

Teo: Ništa, čovek me ponudio keksom i sokom, rekao je da me je pozvao radi reda. Čovek je kralj.-nasmejao se.

Ja: hahahahaha, e ti si dobro prošao onda. Nego, ja sad moram ići.

Teo: Moraš li? *puppy face*

Ja: Da..Ali večeras sam sama kod kuće. Mama ide na neku slavu, a kasno će se vratiti, pa ako želiš dođi. 

Teo: Umm, ti i ja? Sami u kućii..Hmmm - vragolasto se nasmejao

Ja: Nemoj ni pomišljati-upozorila sam ga

Teo: Videćemo.-vragolasto

Ja: Kretenu :P

I tako, svako krenuo svojoj kući. On nije normalan O.o . Ali volim ja njega takvog. Da je normalan, naša veza ne bi funkcionovala, haha. 

***

Sad ću vam reći nešto uratko o sebi. Zovem se Hanna, sad ću napuniti 18 godina. Četvrta sam godina srednje škole. Živim u kišovitom Londonu, otac i majka su mi razvedeni. Ja sam do kraja osnovne škole živela sa ocem, ali onda sam se preselila kod majke jer mi je i skola koju sam upisala bila blize . Ne pravim razliku izmedju njih, volim ih podjednako. Nažalost, jedinica sam pa tako da nemam sa kime baš otvoreno pričati o svemu. Mislim imam takvu jednu osobu, zove se Anna(najbolja drugarica) ali ne mogu joj baš sve govoriti. Ona je inače zaludjenje jednom grupom, valjda se zove Onej Direkšion. Svaki dan me smara sa njima, ali ni njoj nije lako jer joj ja samo trljam o Teu.. Bila je već na nekoliko njihovim koncertima, molila je i mene ali ja nisam htela. Mene oni ne zanimaju. 

Znam da je uvod dosadan, ali nadam se da sledeći nastavci neće biti takvi. Ako vas zanima šta će se dogadjati dalje u priči, čitajte i bilo bi dobro da ostavite komentar :)