LAST KISS

Chapter one- Are you Afraid?

Nakon 15 minuta, stigla sam kući. Odma sam odjurila do kuhinje jer sam bila veoma gladna. Ušla sam u kuhinju, a mama mi je bila okrenuta ledjima i pričala je sa nekim na telefon. Nije me primetila. Odjednom, čula sam kako plače i govori: 

Mama: Ne,nećeš joj još reći. Ne smeš, zamrzeće me! - da li se radi o meni? Šta se to dogadja? Nakašljala sam se nako čega se mama odmah okrenula. Brzo je obrisala suze, i napravila 'fake smile' praveći da se ništa nije dogodilo. 

Hanna: Umm..Došla sam samo sebi spremiti nešto za jelo.

Mama: Oćeš da ti ja spremim nešto?

Hanna: Ne treba, dovoljno sam velika da bi sama sebi napravila nešto.

Mama:Ahaam.. -nastala je tišina, videlo se da joj je nelagodno.

Hanna:Nego mama..Ko je to bio? Ii, zašto si plakal-a-a? 

Mama: Ma ne, učinilo ti se.. A broj, neko je pogrešio, hteo je nekog drugog nazvati..- izvlačevši se

Hanna: Ma daj mama, pogrešnom broju si rekla da mi ne kaže,šta? 

Mama: Nije ništa, verovatno si nešto pogrešno razumela.- pre nego šta sam uspela nešto reći, ona je izašla iz kuhinje. What the hell?! Neću ići za njom. Ako neće da mi kaže-ne mora. Reći će kad-tad, ili ću jednostavno sama odkriti. Više nisam bila ni gladna. Čudno. 

Ostatak dana sam provela smarajući se.. 

Napokon je došlo veče. Zvono na vratima, o da. To je on. Podskočila sam u mestu kao malo dete, a onda pojurila ka vratima. Otvorila sam ih, a zatim sam se brzo sakrila iza vrata.  On je ušao i zbunjeno pogledao a zatim sam ja iskočila i rekla jedno ''Buuuuu''

Teo: Budalice, ja već pomislio da mi duh otvorio vrata. - zezavši se

Hanna: Ma jeli? Nije valjda da veruješ u duhove kao mala deca? - provocirajući

Teo: Meni nešto kažeš? - počeo me golicati, a moj verovatno retardiran smeh se širio po celom hodniku, mrzim golicanje ._. 

Hanna: Teo, nemo-j viš-e-e.- preklinjala sam ga, ali šta god da sam mu rekla on nije prestaovao. Mislim da znam šta će mu odvući pažnju. Onako naglo sam ga poljubila, i nzm šta će to biti, ali prestao je. Nastavio me je ljubiti. Polako smo se penjali iz stepenice, još uvek ne prekidajući poljubac,te kad smo stigli do moje sobe, on je otvorio vrata. Bacio se na kauč, odma povukavši i mene pa tako da sam pala preko njega. Poljubac je postajao sve strastveniji. Ali onda sam ja prekinula sve to, iako bih rado nastavila..

Teo: A dajj..

Hanna: Da smo nastavili, ko zna dokle bi mi otišli, a kao što sam i rekla-neće se dogoditi, haha.

Teo: Pa ja iskreno ne bih imao ništa protiv. - izazivajući me. Dovadila sam prvi jastuk koji je bio do mene te ga pogodila i dobacila: 

Hanna: Idiote. 

Teo: A znaš li da te taj idot koga tako nazivaš, najviše voli? 

Hanna: Amm, ne znam?

Teo: Kažeš ne znaš? - ponovo me je krenuo golicati, o ne opet. Progovorila sam:

Hanna: Okej,okeej. Predajem se, znaam, samo molim te prestan-i-i. -jedva izgovorevši.

Teo: E tako je već bolje..Nego, šta ćemo mi raditi ostatak večeri?