LAST KISS

Can i help you?

"Nedostaješ mi. xx", pročitala sam poruku koja mi je odmah izmamila osmeh na lice. Zak je,upravo je izašao iz moje kuće,i zato mi je to toliko simpatično. "Aham,treba i to nekad. :D xx",poigravala sam se sa njim. Odgovor nije stigao,ali ne brinem se jer verovatno zna da sam se šalila. Je l' moguće ovo? Ja sam srećna? Konačno se mogu onako iskreno nasmejati u nadi da mi više niko ne može pokvariti taj osmeh. Sve je rešeno i tako sam srećna.. Srećna sam što ću ga sutra ponovo videti,što ću njegove usne sutra ponovo okusiti na mojima... Zar je moguće da i on meni već nedostaje?

Zvanično mogu reći da je ljubav luda..i vrlo lepa..

***

"Treba li ti nekakva pomoć u kući?" prvi put sa osmehom pitam. Mama sa zavezanom keceljom oko struka me pogleda onako iznenadjeno. Gledala me je nekoliko sekundi,a onda je podigla obrvu "Umm,jesi okej? Jeli me to moja ćerka upravo upitala da mi pomogne?", Još uvek me iznenađeno gleda ali kada jw videla da je moja faca sada totalno ozbiljna,prestala je. " a daj mama,samo sam srećna i imam želju raditi nešto." Kraj usana joj se izvukao u osmeh i prosto sam već imala predstavu šta će me upitati "Da li je za tvoju sreću zaslužan onaj gospodin koji je sad nedavno izašao iz naše kuće?" nasmejala sam se i odma je znala da je upravu. Pošto sam ja ćutala,ona je nastavila "Ali žao mi je,sad mi baš ništa ne možeš pomoći..mislim nema se ništa raditi po kući a posao u kuhinji ti izvini- ne mogu prepustiti jer bi nas zapalila" obe smo prasnule u smeh..pa ima pravo,kuhinja i ja-ne bih rekla... Izašla sam iz kuhinje,ogrnula na sebe tanku jaknu,i uputila se napolje. Gde tačno ne znam ni ja..

Prijao mi je taj svež vazduh.Odjednom mi se pogled zaustavio na nebu,koji je bio prepun nekih figura.Kao mala bi preko dana legla na travu i od istih tih oblaka,pokušavala sam naći neki oblik od oblakaa koji podsećaju na neku stvarčicu. Sad je na tom nebu proleto jato ptica,i ubrzo sam se uhvatila za kosu,jer kako kažu,kada to ugledaš a ne uhvatiš se za kosu-imaćeš toliko dece. Samoj sebi sam se nasmejela kad sam shvatila koju sam glupost upravo uradila...

Koračala sam baš dosta,dok me ti koraci nisu doveli do Big-Bena. Tačno ispred njega sam videla neku grupicu ljudi isto kao i onaj put u mc donald'su.Ovo će biti glupo alii... Stala sam na klupu da bih pogledala ko je u sredini. A to što su me nekoliko njih gledali sa nekim čudnim pogledom,nema veze. U toj sredini je bio Liam..Sad razumem zašto su se okupili. Čini mi se da mi je uhvatuo pogled,zbog čeka mi se nasmejao i namignuo. Video me je jer sam još uvek stala na klupi. Sišla sam dole sa njim,jer sam shvatilo da je to bio glup potez,ali bolje i to nego da se guram tamo kod njih.

Ubrzo mi je stigla poruka na telefon "Hey,sačekaj me kod onog crnog džipa,gde su na vratima nactane strelice. Za gužvu ću se ja pobrinuti.Liam xx " wtf? Odakle mu je moj broj? Ali nema veze,uradiću to što je i napisao. Počela sam se okretati ne bi li našla taj džip,i jesam! Došla sam do njega i čekala,čekala,čekala....ali ko čeka,taj i dočeka! Sa osmehom na licu je došao do mene sa jednim čovekom.To mu je verovatno neko obezbedjenje. Šapnuo mu je nešto i ubrzo je taj čovek ušao u kola pored Liamovog džipa. "Paa,hvala što me nisi ispalila".

Rekla sam da ću objaviti još par,pa etoo :D
Ali da napomenem,samo nekoliko,neću završiti priču :/
Nadam se da ćete videti ovo :-)
Volim vas ❤
I izvinjavam se ako se nešto ponavlja..nisam čitala pre pisanja nastavke tako da :/