LAST KISS

Chapter 16. 'We must tell you something'

Ja: Zak? -mucajući. Odkud on ovde?! Zašto mi Anna nije rekla? 

Zayn: Hej, ajde udji. -skroz je bio opušten.Pa zašto i ne bi bio kad me je već preboleo. Ja sam nesigurno kročila u kuću, a odma je i Anna dotrčala sam velikim kezom. Napravila sam neki pokret očiju, koji je pretpostavljam trebao da izgleda kao da mi ništa nije jasno. A i tako je zapravo. Ona me je na to samo ignorisala. 

Anna: Hajde, idite vi u moju sobu. Saću ja doći, idem samo da završim sa kolačima. -Zayn je već krenuo u njenu sobu a ja sam samo stajala u mestu. Kad je shvatio da ne idem, okrenuo se i pokazao mi rukom da krenem. Zašto mi zaboga nije rekla? Ušli smo u njenu sobu koja je inače bila pretrpana 1D posterima. Zak je seo na kauč koji je odma stajao do prozora. Ja sam i dalje samo pogubljeno stajala. Zaboga Hanna, osvesti se. Oglasio se: 

Zak: Šta ti je? Pa sedi. Neću te pojesti. -nasmejao se a ja sam nesigurno sela na kauč, pazeći da sednem što dalje od njega. Ali on se onda približio meni. Divota. Srce mi kuca nenormalno. Osećam se tako čudno u njegovoj blizini. Ne znam šta se dogadja. 

Zak: Pa pričaj, šta ima novo kod tebe? - on je i dalje bio skroz opušten. 

Ja: Nem-ma ništa.-pomalo drhtavim glasom sam odgovorila. Nastavila sam:

Ja: Kod tebe? -pitala sam ga to iz pristojnosti. Samo se plašim da mi ne kaže da je zavoleo drugu. Ustvari, i neka je. Šta ja to pričam? O.o

Zak: A šta bi bilo, svaki dan koncerti i tako.. A sem benda, ima i jedna devojka. -imao je smešak na licu. Počala sam ubrzo i pomalo iznervirano disati. Da, nova devojka. Ne smem se nervirati tako. Imam ja Teo. *ali shvati da ti prokleto ne voliš Tea nego ovog magarca Zaka* ćuti ti, ne pomažeš mi. Nadam se da se ne primećuje moja nervoza.

Zak: Tebi, kako je sa Teom? 

Ja: Umm, odlično. Da, odlično. 

Zak: Paa, super. Srećan sam što je on taj koji te može usrećiti. -spustio je glavu.

Ja: Da,itekako sam srećna sa njim. - u glasu sam imala malo ironije, ali tiho sam rekla pa se nadam da to nije čuo. Govorim nešto pre nego što razmislim. Ćutali smo a onda je Anna uletela u svoju sobu držeći u rukama neke kolačiće. 

Anna je prvo došla do Zaka, i ponudila ga. On je uzeo kolačić i rekao joj:

Zak: Hvala srećo. -namigao joj je. MOLIM? SREĆO? Mislim da sam sva pobledela u faci. Anna je došla do mene da bi me ponudila ali sam joj samo rekla: 

Ja: Moram do wc-a. -rekla sam i brzo otišla u wc. Da li joj je on stvarno rekao srećo? Da li je ona ta devojka koju je pomenuo? Ali kako mi to Anna može uraditi? Ajde razumem, on je muškarac, ali Anna? Zato me je i pozvala? Da ih gledam kako se smeškaju jedno na drugo, i kako se vole? Mislila sam da bar malo ima poštovanja prema meni. Da joj bar išta značim. Ali izgleda da sam se prevarila. 

Anna's P.O.V.(vraćam vrema do tada kad je Zayn bio kod Anne) 

Zayn: Misliš da stvarno ne oseća ništa prema meni? 

Ja: Hmm, ne znam. ALi imam ideu kako da to saznamo. 

Zayn: Kakvu? - nesigurno me je upitao. 

Ja:Ali, malo je pakosna idea.Jesi siguran da želiš čuti?

Zayn:Da,reci. 

Ja:Vidi.. Neki dan ću je pozvati da dodje kod mene.

Zayn: Iii?

Ja: Pa, možemo se praviti da smo kao 'zaljubljeni'. I radićemo nešto, da shvati. Ako shvati, i bude skroz opuštena, mirna onda znači da ništa ne oseća.A ako joj se po faci bude videlo da je iznervirana i tako te stvari, onda znači da te još uvek voli. Šta misliš?

Zayn: Čudno idea, ali svidja mi se. Bome, opasna si ti!-nasmejao se a ja sam mu namigla. 

Zayn: Pa hajde onda, da malo uvežbamo to. 

Ja: Hajde. 

End Anna's P.O.V. 

Nekoliko puta sam sebe vodom polila po faci. Stvarno sam pobledela. Nadam se da nisu primetili. I da jesu ustvari, briga me. Sad treba da izadjem skroz normalno. Kao da me ništa ne zanima.Teško će biti. Hajde, udahni Hanna. Otvorila sam vrata i zatekla Zaka i Annu skoro pribijenih jedno do drugog. Pričali su nešto i smeškali se jedno drugom. Nisu me ni primetili da stojim do vrata. Mislim da sam opet dobila neku čudnu boje face. *a ja mislim da si ti previše ljubomorna* nisam.Anna me je napokon primetila i rekla:  

Anna: Hej, jesi li dobro? 

Ja: Skroz. -sela sam na jednu stolicu. Ne mislim na kauč sigurno. 

Ja: Vas dvoje, mislim.. Vi.. -sastala sam, ne mogu to izgovoriti.

Zak:Mi smo šta?  

Ja: Ma, ništa. Zaboravite.

Zak je slegao ramenima, i nastavio da priča sa Annom. Hellou, pa ja postojim ovde!!!!!!!! Anna se NAPOKON obratila meni:

Anna: Znaš, moramo ti nešto reći. -uhvatili su se za ruke i već mi je sve bilo jasno. Odjednom su mi suze krenule. Pre nego što su i oni mogli išta reći, pokupila sam jaknu i izjurila iz te proklete sobe sa nemerom da odem kući.Ne mogu to podneti! 

Zayn's P.O.V.

Suznim očima je izletela iz sobe. Annin plan je uspeo. Izgleda da još nešto oseća prema meni. Ali sad mi je prokleto žao što su joj oči bile suzne, zbog mene. Ne želim je takvu više gledati. Pre nego što skroz pobegne, krenuo sam za njom. Ugledavši me, taman je otvirila vrata Annie kuće i izletela napolje. Nabrzaka sam obuo patike i izašao za njom. Ona je trčala, viknuo sam joj:

Ja: Hanna, stani zaboga. -nije me slušala, i dalje je trčala. Nije se čak ni okrenula. Ubrzao sam i napokon je stigao. Uhvatio sam je za lakat i okrenuo prema sebi. Oči su joj bile toliko suzne. Preterali smo! Rekla je: 

Anna: Šta hoćeš od mene? Molim te pusti me. -plakala je i umilno me zamolila. Ne ne mogu je pustiti.

Ja: Hanna, molim te. Dopusti mi da ti sve objasnim. 

Eto, održala sam obećanje! Evo vam Zanna moment :D Čitajte :)